Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

могло менично да обвеже с 06бзиром на своју професију, расправиће се по трговачком законику, који одређује да се сељаци, који се ратарским послом занимају, не могу менично обвезивати. AJU кад један менични дужник буде осуђен и кад се осуда, поднесе вла· сти на извршење, онда ће ова у смислу чл. 44 и 43 овог закона имати по овим прописима да цени да ли се дужник сматра за _ земљорадника и шта му с обзиром на 5 471 грађ. суд. пост. не може узети у попис. Исто тако кад Ликвид. Банка хоће да приступи наплати својих меничних потражшивања, било да су она у смислу чл. 38 призната или да је дужник осуђен на плаћање, њени изврши. оци односно извршна власт кад врше попис и продају дужникове имовине треба да пазе да ли је дужник по чл. 43 земљорадник, те да му не узима у попис оно, што му је по 5 471 грађ. суд. пост. од пописа изузето.

· Чл. 43 прописује да се за земљорадника, сматра,

1. Онај који живи у селу, сам или са 'овојом породицом, обрађује земљу и у главном том привредом себе и породицу издржава. Свеједно је да ли земљу обрађује сам са породицом или помоћу надничара. Тач. а, 6 и в одређује кад ће неко ипак остати земљорадник, и ако се, поред земљорадње, бави неким споредним 'занимањем. „Код тач. 6 имало би се приметити да лица ту означена престају бити земљорадници, ако су се одала трговини "ИТи " механско-кафанском "занимању" као“ ТЛавном. Као“ „главним“ бначи а, WM" je

теуИрим де e

приход од ових послова већи по

приход од земљорадње.

2. Онај који, живећи у вароши или варошици, сам или са својом породицом обрађује земљу и у главном од тога себе и. породицу издржава. Ова, лица остају земљоделци и ако се, поред земљорадње, баве и којим послом предвиђеним у тач. 1 под а. Међутим кад се ова лица из ал. 1 тач. 2. баве трговином, занатом или држе кафане и механе, а, извадила су право на занатство или протоко-. лисала занатско-трговачке _ или индустријске фирме, или су извадила лично механско-кафанско право, онда, и ако обрађују своју земљу, сматра се да су престала бити земљорадници, и онда не уживају привилегије, које 8 471 грађ. суд. пост. признаје – земљорадницима/“. Као што се из свега изложеног | види, утврђивање факта да ли се извесно лице има сматрати за земљоделца, или не, зависи на првом месту од његовог главног занимања, % на другом од његовог места становања. Треба само знати, да наведене одредбе приву. зак. о ликв. морат. стања нису још ступиле у живот, и 03 неће ступити све дотле, док се пе 06разује Земљорадничка Банка, коју предвиђа чл. 42. овог зак. Док 0во не буде — за утврђивање факта ко се има сматрати за земљорадника, остаје % даље меродаван 5 471 Гр. С. II.

4

Привилегије земљоделаца.

У циљу заштите земљорадничког сталежа, а нарочито у циљу спречавања“ земљорадничког пролетеријета, законодавац је подарио бемљоделцима "извесне привилегије, Које