Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

РМ У ЕАУ, у И ДНА НАТО IN ДЕНА НК

моме телу шкодити нико, па ма ме ||

то и не болело; не сме нико ни

страх код мене да порађа, да ме

препада, и ако ту нема шта, телесно да боли. То начело погрешно је,

а одвајање злоставе од осталит де-

ликата против телесне неповредно-

сти у засебан појам данас је свуда % у теорији напуштено, Te по нашем мишљењу Касациони Суд треши, што се још хоће да држи тога. разликовања, и тога ради да одредбу 5 179 Казн, зак. узима противно и самом реченом смислу његовом“ („Шта је злоставаг“ од

Мих. П. Јовановића, у Браничу

за, 1904. год. стр. 407—493).

Ham казнени законик говори о злоставама, и телесним повредама у истој глави („О повреди тела“) али их разликује једне од других (нарочито у 5 179.)

По 5 173 вина се затвором „до две године дана“, а, под ОЛаЖИМ 0колностима, новчано до 150 талира: „Ко другога хтејући злостави, или телесно повреди, без намере да; та, убије“ Под овај законски прогиснотпадају кратковремена, злоставшања. Sa, злостављања, која су трајала дуде времена“, прописана, је казна, у

179.

Пада, у очи, приликом упоређења, ова два законска, прониса, Ja, je Ba, "злостављање дужег времена прошиоа на мања казна (затвор од 1—6 'мелеци) но за кратковремена злостављања (8173).

„Да, би се помириле одредбе ова,

два. 55, мора. се узети, да се & 173 односи на злоставу, која је проузароковала телесну повреду у ужем смислу, а 179 на злостављање које није имало овакву последицу“ ТОснови Кривичног Права од Др. 'Т. · Живановића, посебни део Љига. 1, стр. '52.). 2 тоа

зло

На супрот овоме мишљењу, стоји – 0. 0. 0. К. С. од 8. фебруара. 1900. – тод. Бр. 1070, која гласи: ; || — Кад је утврђено да. је нужном својом женом вршио противи | родни блуд противу њене воље, онда, је тиме утврђено намерно | | злостављање од стране његове пре- ~ | ма жени му, услед чега је она тр- пела без телесне повреде, у чему · се % састоји карактерни знаци 3 ставасиз 5 173 казн. зак“. У 8.174. говори се о компензаци злостава и лаких повреда. Према (О. E. CG. од 13. децембра 1900. год. Бр. 10347, да. би се могао применити. ова, законски пропис потребно је да. обе стране поднесу лекарске сведоџбе. У 8 175 говори се о злоставама, с предумиштивајем, з. у 8175: а сгумиш- = љајним злоставама које су имале за | последицу телесну повреду, коју“ Зло | стављач није желео нитпредвиђајо, и | | која. је наступила, успед његовог 'нератног делања. Према О. К. СО. од 238. августа 1904. год. Бр. 1941:

„Одредба, 5 '175: а није специјал | не“ природе за квалификацију (дела, већ на против она! садржи од- | редбу само о 'томе, даће сету 00 лад лакше казнити“ за она, Д 7. њему побројана, ако је ишао. само | нагмању повреду од оне што је! o ИЗИШЛа,

У 8 176 реч је о нарочитој“ ата | злоставе — о злостављању крењит средника/ у устодећој линији: Раду: ме се већ да, под овај законски про пис потпадају и лаке телесне повре де, које се јављају као последиц, злостављања.

У 8'177 'тонбрицое“ о 'злонамејно. злостављању, које би проузроковало. једну од последица, о којима. = је! pe у овом законском пропису.

У погледу свих последица, није По требна. виност, али је у погледу зло-

11+