Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

на злато или златну валуту и да_. тТирају од пре 12. јула 1914. год. извршиће се у динарима по средњем курсу београдске берзе израчунатом за време од 12. априла. до 12. јула 1914. год.“) Ово важи и за све оне обвезе, које су преновљене

у току моралорног стања а имају

свој основ у правном послу из вре-

мена, пре 12. јула 1914. год.“

Овај законски пропис обухвата и обвеза које се имају платити у иностранству, без обзира где су издале („издатим у земљи или ван ње“), а по мишљењу коментатора – овог закона JIp. . Аранђеловића и Др. Душана Суботића. он, као општи законски пропис, важи и за дужни. ке Управе Фондова. (Коментар закона 0 ликвидацији мораторног ста-

ња, Београд, 1920. г.).

Злонамерне паљевине в. Вештачење и Паљевине.

"Злоставе. По нашем казненом за-

конику алосшаве су кривична | дела, којима се нарушава телесно благостање (гуроње, тучење, шамарање, вучење за косу и браду, мучење глаby, излагање великој хладноћи или топлоти, хлороформисање, · хишнотисање и у опште свака радња којом се неко ставља у положај да трпи и да се мучи на штету благостања. свога. Тела). "Телесно благостање може се нарупити и непосредним, телесним (тујење, шамарање) и посредним. (без телесног додира) путем (нпр. недавањем хране), и извршити како физичким (механичким) тако и пеигичким средствима (н. пр. престрављивањем). Разуме се већ, да је за појам злоставе неопходно ~ потребно, да ово нарушење телесног благостања. буде противправно.

#'90.д. и 70. п. д.

Разлика између злостава. и Телесних повреда није јасна по нашем каж. законику. Из 8 179 види се само то, да за појам злоставе није потребно телесно повређење. („Ко другога, дуже времена, злоставља, и Телесно мучи, ма и да га није телесно ни-

како повредио...“), али ово телесно повређење не може да послужи као критеријум за утврђивање ове разлике, пошто има и телесних повреда (у ужем смислу), којима се не повређује тело. Може се рећи само то, да, се телесне повреде у многим случајевима, јављају као последице зло. стављања, и да тада ово апсорбују.

Према 0. К. С. од 19. септембра, 1868. г. Бр. 2431, „Злостава је оно, где тело човечје нешто трпи а не вређа се организам тела“, 2. према О. O. С. истог суда од 22. априла 1904. г. Бр. 3853, „за постојање здоставе потребцо је да ко кога телесно жучи, 4 да жу тиме производи физички бол."

Оба ова мишљења – Касад. Суда о појму злоставе нетачна, су: прво због тога, што злоставе, као и Телесне овреде, могу постојати и без повреде организма (5 179), а друго зато, што је 'евећање физичког бола, релативна ствар (хипнотисано лице не -евећа

никакав физички бол), и то има, и таквих злостава, којима се не ироиз-

води никакав физички бол (н. пр. престрављивање).

„У осталом овај нас је случај ваинтерееовао, и ми Pa, овде изноOBMO једино из разлога Тога, TITTO је он дао повода и био прилика нашем највишем суду, да изрече начело: да злоставе нема онде, где нападњути није трпео бол, а, жоме би наечлу, по нашем мишљењу, здрав разум овог нападнутог са свим основано могао приговорити: шта се то кога, тиче боли ли мене или не боли; не сме ме нападати и