Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

1. Да нареде, да општински су-|

дови строго воде рачуна о кошевској храни и да ни сами, ни са одбором ником и ни најмању количичину ове хране не издају без претходног његовог одобрења, донетог по предлогу надзорне полицијске власти, а тако исто и новац из кошевеког фонда, пошто је давање овог новца на позајмицу изречно забрањено чланом 24. закона о општинским кошевима, и

2. Да среске полицијске власти не спроводе окружним начелствима. са својим мишљењима предлоге — одлуке — општинских власти о давању позајмица из кошевске хране или из кошевског фонда, пре него што се преко својих стручних референата — државних економа увере: „да су потражиоци доиста осћудни у људској храни, да исту не могу зарадити и у околини набавити, и да нису одани пороцима пнерада и пијанства“.

Расписом Мин. У. Д. од 19. јуна 1923. год. УБр. 16051 (Полиција за 1923. г. Бр. 13—14) наређено је, по тражењу Мин. П. В. да се закон о општинским кошевима примени и на територију Јужне Србије, (Види Буџети,)

Крађе. Дефиниција крадљивца и крађе пе нашем законодавству дата

359

Кра |

Из ове дефиниције излази да су · за појам крађе потребни: 1. објеклии 2. шуђе пришежање 3. узимање ствари и 4. намера прошивзаконог присвајања. ~

1. Odjekuw Крађе. Објекти (пред- · мети) крађе могу бити само шуђе | покрешне сшвари, Природа ствтри не = цени се по одредбама грађанског · законика, већ са гледишта кривичHor права. Као погрешне сшвари, са овог гледишта, сматрају се сви ше- лесни иредмеши, који се могу поме- раши о места на коме су. Без ове промене месша крађа је управо немогућна. Према овоме, и саме зграде, · које су тако конструисане да се могу у целости пренети с једног места на друго, могу бити предмет – крађе (зграде на точковима, покретне воденице и т. д.), Крађа ће постојати и у оним случајевима кад су непокретне ствари од самог крадљивца учињене покретним и узете (крађа необраних плодова, саставних делова непокретне зграде, необорених дрвета и т. д.) које крадљивац обере, одвоји или посече односно ишчупа,

Предмети крађе, према изложеHOM, ње мозгу бити:

а) физичка лица — јер нису ствари | (5 182 Гр. 3.) Међутим веишачки | делови тела, који се могу одвојиши, ·

је 5-ом 220 К. 3., који гласи:

као н. пр. зуби, нога, рука, перика, „НБрадљивац, је онај, који шуђу

и т. д. покретни су телесни предмети, и као такви могу бити пред-

покрештњу ствар из шуђег пришежања узме у камери да је прошивзаконо себи присвоји“ У

% Ова дефиниција унета је и у пројект казненог законика Краљевине С. Х. 0. — 5 308. Замера јој се што не узима у вид намеру за коришћењем, као битни елеменат крађе, који допушта да се повуче тачна граница између крађе с једне, и осталих кривичних дела с друге стране, (Појам краје де lege ferenda, 01%. Др. Миљковић — Архив књ. 12, и Џројекаш и мошиви казненог законика за Краљевину Срба, Хрваша % Словенаца Београд, 1922. г.).

мет крађе. Исто тако предмет крађе | могу бити и одвојени природни де- лови човечјег тела, н. пр. одсечена | коса, као и лешеви у промету (у · музеумима, анатомским институтима и т. д.);

6) права, јер их законодавац CMa?pa као бесшелесне ствари (5 199. Гр. 3.) али исправе којима се она утврђују, · могу бити предмет крађе, јер су покретне ствари. |