Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Наш законодавац огласио је за покретну ствар и елекшричну сшрују, и предвидео, као нарочиту врсту крађе, њено противзаконо присвајање (55 221 6 и 391 6 К. 3). По пројекту казн. зак. за Краљевину С. Х. 0. под покретном ствари, у смислу казненог законика, разуме се и електрична, парна и свака друга енергија (5 807).

Као шуђа ствар има се сматрати свака она ствар, која се у моменту узимања налазила у нечијој, туђој својини, што се има решити по одредбама грађанског законика. Споредно је да ли је ствар у својини физичког или правног лица.

Из овога излази да објекти крађе не могу бити:

а) сопошвене сшвари, т. ]. ове које су у својини самог извршиоца. Код сусвојине, међутим, могућна је крађа у толико, у колико узете ствари не припадају извршиоцу-сувласнику, и само тада ако их он није имао у притежању. Ако би ово било, постојала, би утаја.

6) сшвари без господара (ничије) где спадају: дивље животиње у слободи (55 235 и 237 Гр. 3.), иаумеки ројеви у незакртшеном дрвећу (5 241 Гр. 3.), одбегле припишомљене живошиње (5 236 Гр. 3.), припитомљени ројеви ако их господар пренебрегне вијаши за 24 саша (5 240 Гр. 3.), и напушлшене (дерелинхвиране) сшвари 5 228 Гр. 3.).

Ствари, које су с лешом у гроб стављене, не могу се сматрати као напуштене, те стога могу бити предмет крађе. „Да би се сматрале као напуштене, потребно је да се утврди намера наследника, да их напусте. У случају сумње има се узети, да они имају намеру напустити их тек онда „кад се гроб уништи“. (Основи Кривичног права од Др. Томе Живановића, посебни део, књ. 1. стр. 156).

360

Чланом 38 заћона о лову прописано је:

„Ко по привашним ограђеним имањима (чл. 2 овог закона), без одобрења сопственика истих, дивљач лови, хвата или ма на који начин исту сатире, сматра се као Градљивац и Као шакав Казниће се по Кривичном залону“. (В. Лов).

По чл. 37. тач. 8. закона о Фриболову, крађа рибе из барке, или из државног или закупљеног риболова, или из рибњака, казниће се према казненом законику према тежини · дела (крађа из отворене барке или отвореног рибњака сматраће се као проста, крађа из закључане барке или ограђеног рибњака као опасна крађа и тако ће се и судити)...“ (8. Риболов). -

По чл. 111 заХона о шумама, као крађа сматра се сечење необорених дрва, као и сечење, вађење и изношење садница. (8. Шуме.)

Потребно је још знати, да је за појам крађе без утицаја да ли укредена ствар има новчану вредност или не, и да ли је крађа извршена у користољубивој или којој другој намери.

2. Туђе притежавање. У науци кривичног права није довољно јасно опредељен садржај и значај овог притежања.

„Под притежањем се има разумети -— вели Др. 7. Живановић у наведеном делу (стр. 156) — онај стварни однос извесног лица према некој ствари, на 06нову Кога ово лице може искључиво располагати дотичном стварју. Другим речима: притежавање је физичКа моћ искључивог стварног вршења – господарства – (власништва) над извесном стварју“.

Редактори пројекта казненог законика од 1910. год, идентификују