Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Кра

јих се може намирити за украде-

ну ствар. Овде одлучује једино на-

мера присвајања.“ (Џројект и мо-

тиви, стр. 592).

Поред намере противправног присвајања туђе ствари, за виност из-

– вршиоца крађе још су потребни“

1. умишљај, који се састоји у свести да је ствар туђа и да се узима из туђег притежања, и

2. да извршилац није покраденом

супруг или предак у правој линији (5 234. К. 3.).

По мишљењу Др. Т. Живановића (стр. 195 наведеног дела), „овај услов кривичне одговорности неће бити испуњен онда, кад су притежалац и сопственик украдене ствари два, разна лица, а крадљивац је супруг или предак само једноме од ЊИХ.

Врете крађа.

Према начину, времену и месту извршења, и природи и вредности украдених објеката, све крађе по нашем казненом законику разлику-

ју се на опасне, квалификоване и просте, а према вредности – покрађе последње се још разликују на, преступне и иступне.

Опасне крађе. Битно сбележје највећег броја ових крађа јесте начин њиховог извршења, док је мањи број карактеристичан било по времену извршења, (ноћ), било по месту извршења, (кућа, црква и т. д.), било

HO природи покрадених – објеката (крађа стоке и земљоделских алата). “ Вредност покрађе узима се у обзир “само код крађа стоке и земљоделског Шалата (88 221 а, 223 би в К. ЗЈ) и крађе воћа и других ствари за јело ги пиће (5 391 а К. 3.):

“Као опасне крађе у казненом законику предвиђене су:

1. „Кад крадљивац обијањем или | проваљивањем или отварањем. кућа,

|“

365

дућана или других зграда у којима

људи живе, или у овима принадле-

жеће зграде или затворене просторе.

и авлије уђе и крађу учини." — 8 2937 1.

По професору Бернеру (стр. 194 навед. дела), под зградом се подразумева, само она „грађевина“ која је у својој укупности непокретна, али не и покретни дућанчићи, лађе, кола за спавање и тако мајушне грађевине у које човек не може ући (н. пр. зечје колебе).

Према. Др. Т. Живановићу: „згра-

да је зидовима и кровом ta свих страна затворени простор, који чврсто са земљом спојен, и у који

уби могу ући. Зграде гу према томе стаје, бараке, али не затворена. кола и лађе.“ (стр. 170).

Као зграде, односно као куће и обиталишта законодавац још смалра,: а) лађе у којима људи живе, и 6) јавна здања, „која за, радиност и трговину служе, као и овима принадлежеће зграде и загворени простори“. Под овим здањима подразумевају се државне или самоуправне радионице и сместишта за држање

или продају разне робе.

Шта се има разумети под затвореним просторима речено је у 8 224 К. 3., који гласи:

„Под затвореним просторима, разумевају се такови простори, У које се само обијањем, · проваљивањем, ускакањем, провлачењем или употребљењем кључа ући може." :

По Др. Живановићу ~ (стр. 171), под затвореним простором подразумева, се онај део земљине површине, који је вештачким препонама зашетићен од уласка непозваних (врт, двориште, виноград ограђен жицом), а. по професору Бернеру (стр. 194): „Простор је затворен, зжо продирању у исти стоје на путу знатне смет-

је |

Кра ЈА

на с