Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

— се, у смислу кривично правном, под-

_ разумева прибављање ~ власти над _ туђом ствари, која је истоветна са – својинском влашћу, односно прибављање могућности располагања | туђом ствари као што то чини сопственик, коме она правно припада. Ако је ово прибављање извршено противправно, т. ј. без правног осHoBa (iustus titulus u modus aquiтепф), онда је оно чрошивзаконо, а ако је са овим у вези још и намера трајног присвајања, – постојаће намерно противзаконо присвајање један од битних елемената крађе. „Намера присвајања себи ~ самоме — вели Др. Т. Живановић у наведеном делу (стр. 163) — звначи само намеру, да се ствар повређеноме трајно одузме и да се на њој у сопственом интересу стварно врше она овлашћења, која правно припадају сопственику “

Из наведеног излази да крађа меће постојати у овим случајевима;

а) кад је ствар узета по пристанку њеног сопственика или притежаода. У овим случајевима може постојати само утаја, разуме се под погодбама. које се за то траже;

6) у случају допуштене ~ самопомоћи; в) ако ствар није узета у намери присвајања, већ у циљу ~ уништаја, бацања. и т. д.

„Али ни у ком случају — веле редактори пројекта К. O. од 1910. тод. — не сачињава крађу узимање какве туђе ствари ради | уништаја или бацања или у намери љућења њеног сопственика – или дрмжаоца..

Такве радње нису кажњиве као крађе, већ подлеже расправи граЂанских спорова, који се свршавају давањем накнаде, или су кажњиве по другим – законским

прописима.“ (Пројект и мотиви, стр. 591).

Противно овом, Др. Т. Живановић наведеном делу (стр. 165) тврди:

„Као намера присвајања има, се . сматрати и намера, да се ствар у-

ништи, јер у ствари је ова намера иста као и намера, да се ствар прибави, да би се неком другом уступила: различни су само крајњи циљеви (уништење или уступање ствари другом), а они су бег значаја за појам намере присваjata.” г) кад је ствар узета у намери да се кратко време (а не трајно) употреби и по употреби врати, или да се задржи као залога док се дуг не плати, и

д) кад извршилац на узетој ствари врши власничка овлашћења У интересу њеног сопственика. (а не у свом сопственом интересу).

За појам крађе равнодушно је из којих је мотива она извршена (из нужде, пакости, користољубља и T. д.). Ови мотиви од важности су само ва оцењивање покварености кривчеве, односно за одмеравање казне.

„Крађа постоји и у оном случају кад је дата потпуна пакнада. за узети предмет, јер је код крађе стало да се спречи узимање ствари без правног основа. Отуда опет излази, да сеза појам дела крађе не тражи да узета ствар има какву вредност, а. у вези стим још мање, да је овим узимањем произведено какво оштећење имовине ли-

ца, коме је ствар узета. Ово је у

ствари редован случај, али није |

искључена могућност истовремено | дате накнаде која отклања, оште- ћење, али не спречава – усвајање постојања кривичног дела крађе, | или ако покрадени – сопственик

има код себе ствари крадљивчеве |

у истој или већој вредности из ко- –