Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

противној страни у спору, која би тврдила да задружни однос не постоји, закон ставља. на терет да. такво своје тврђење и докаже“. (Бр. 4036/1914 т.).

д) „По 8 507. Гр. 9., задрута. је онде, где је смеса заједничког живота и имања свезом сродства основана и утврђена, а по законодавном тумачењу 55 57 и 507. Гр. 3., од 16 маја 1845 г., задруга, може бити и између пунолетних и малолетних лица, па чак и само између малолетних лица, у случају кад пунолетна лица у задрузи умру и оставе по себи малолетне наследнике.

У овом конкретном случају, за живота покојног Николе (оца Божидарева и Велимирова) по закону није било задруге — јер задруга између оца % синова не постоји — али смрћу Николином ствара се сасвим други однос између браће Божидара и Велимира, јер се стичу законски услови за пПостојање задруге — остају да живе у смеси заједничког имања — синови покојног Николе а браћа рођена, тужилац Божидар и брат му Велимир са својом женом и малолетним сином Благојем. Оваква, смеса, живота, и имања, има, све елементе, који се по закону траже за постојање · формирање) задру те, за, чије формирање у оваквом случају ~ није потребна чарична изјава оних лица, која образују задругу. Нашротив, законска, је и логичка претпоставка да би онај, који не жели живети у задрузи, изјаснио се у том смислу, што овде није учињено, па се има узети, да је Велимир прећутно пристао на задружни живот.

По смрти Велимировој задругу су продужили брал му Божидар и

151 Зад |

(сродство између супруга и њихових |

малолетни син Велимиров Благо је, и у овом случају закон не тражи никакву изјаву од лица, која. задругу продужују, а најмање то тражи од деце, малолетника. (О 0. С., Бр. 5602—1998 гт.). 2. Задруга је сродничка заједница. Сроднички однос задругара, предвиђен као услов за постојање задруге у 5 507. Гр. 3., потенциран је и унеколико прецизиран законодавним тумачењем овог законског прописа од 22 маја 1852 год. ВНр. 652 (уз – 5 598), по коме је потребно да лица, која састављају задругу, буду .,43међу себе по крви или барем гра- ђански (цивилно) сродна“. 2 По Гр. 3. разликују се две врсте · сродства: крвно (8 55) и некрвно. Последње може бити: по тазбини

крвних сродника — 88 55 in fine и 416); духовно (сродство између мужа и жене — 585 408 и 416) и гра- ђанско (цивилно) сродство, које се ствара усвајањем (585 136—148). И

Према. законодавном тумачењу од 22 маја, 1852 год. јасно је, да, задруга не може постојати између духовних сродника, и сродника по тазбини, већ само између крвних и грађани О ских сродника у колико законом ни- | су предвиђена нарочита, одступања.

Крвно сродство основ је задруге у највећем броју случајева. Оно обу- _ хвата како сроднике по мушкој (0чевој) лози (585 396—407 Гр. 3.) тако | и сродник по женској (малериној) лози (5 408), те с тога задруга може постојати између свију ових срод- | ника. Она, тако исто, може постојати — јер закон у овом погледу не чи- ни никаква ограничења | између | сродника, свију кола и неки стенена истог кола, затим НЕ |