Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
|
| CpOJHHEA # 70a60} JMHMJU (Ba,\pyra
| +
ад
ји случај), а по изузетку и између
између оца и синова). Пошто су и
браћа по оцу или матери крвни срод-
НИЦИ, то и између њих може постојати задружни однос.
У закону није нигде одређено до ког степена сродства може постојати задруга између удаљених сродника, али се из 5 408 Гр. 3. — који искључује интестатско наслеђивање са шестим колом материне лозе — да
извести, да и она не може постојати | између сродника преко овог кола.
Оваква лица нису, по закону, сродници, те с тога између њих не може бити ни задруге.
Грађанско (цивилно) сродство заснива се путем усвојења, које може бити двојако: потпуно (5 137. Гр 3.) и непотпуно (55 143 и 144 истог зак.)
Према 5 138 Гр. 3., код потпуног усвојења, усвојено дете добија „и име и презиме својих пародитеља, не губећи и своје родбине име, ступа у род њихов, и добија сва права, била она лична или уговорна или наследна, која према својим рођеним родитељима и родбини има, која с тим не туби, но и после задржава/“.
Као што се из ових редова види, потпуно усвојење има значај крвног · сродства, те је с тога несумњиво да је законодавац имао у виду, на првом месту, ово сродство у својој дефиницији о задрузи.
Ако усвојеник има да уђе у задругу, т. ј. ако га усваја, један члан задруге, онда, је за ово потребан пристанак. старешине задруге и свих пунолетних задругара (чл. 142 и 528
: Гр. 3.).
Код непотпуног усвојења. (8 143) права усвојеникова зависе од услова под којима је усвојење извршено. Ако је усвојеник изравнат са рође-
59
San
ном децом у погледу | наслеђивања, онда. ће постојати грађанско – сродство, које за задругу траже 58 507 и 528 Гр. 3.
Пошто грањеницима не припадају родбинска права њихових | хранитеља (5 144), то између њих и хранитеља не постоји правна родбинска веза, Те с тога међу њима не може бити ни задруге.
У пракси је спорно питање да ли може постојати задруга између побратима (85 148 Гр. 3.). Пошто је побратимство по овом законском пропису изједначено са усвојењем, то се и њиме заснива грађанско сродство, а чим ово стоји, стоји и факт да, између нобратима може бити задруге ако су, разуме се, испуњени и остали услови за њено постојање (Задружно право од Ж. Перића, стр. 43).
3. Задруга је имовна заједница. Да. би било задруге потребно је, као што смо видели, да постоји „смеса“ заједница —: имања, т. ј. да сваки задругар има свога имања у заједници, односно удела у задружном имаЊу. Овај услов, предвиђен у самој дефиницији задруге (8 507), наглашен је још и у 85 508, 510, 515, 520 и 521 Го. 3.
За појам задруге без утицаја, је да ли су делови имања задругара одређени само идеално (интелектуално) или и материјално, али је главно да свака, од њих има извесног удела у задружном имању, и да сви имају подједнака. права и дужности према овом имању, без обзира на величину и привредну вредност њихових | респективних делова.
„„Решити ствар друкчије — вели г. Перић у наведеном делу (стр. 53) — то би значило ићи против установе задруге. Тада се не би