Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

ара Ср POR

A MMO Mad a ONORE

aa Na tva VN ONE VR И И

·Зад

– Жавни ЧИНОВНИК, ако само није одвојио свој део заједничког имања. Ово своје мишље-

VN i a ri M ПИ рано Ва

По мишљењу г. Перића задруга ће постојати онда кад један задругар стално живи ван задруге (као дртрговац Žž т. с.),

ње г. Перић заснива, с једне стране

"на 55 511, 513, 517 и 528 Гр. 3. у којима реч о одсутним задругарима а

с друге на основу општег духа нашег законодавства о задрузи.

„Истина, је — вели г. Перић (Задружно право, стр. 102) — да онај који живи удаљен од задруге не живи заједно са задругарима, али пошто је он неодељен, пошто се сав његов део и у непокретностима и покретностима налази у задрузи, то он има право, кад год хоће вратити се у задру"гу, у задружној кући становати и ту се хранити; он не живи сада, истина, заједно ca задругарима, али има право да са њима живи. Он има права, кад год хоће, у задружну кућу отићи, тамо колико хоће поседети, па се опет у место, где стално живи, вратити. Управо он има два стана: задружни, који, и ако му стоји на расположењу, не употребљава, и свој оделити стан у коме обитава. Заједнич:ки живот између њега и задругара му јесте, дакле, у латентном стану, и од његове воље зависи да се то латентно стање претвори у стварни,

фактички, заједнички ЖИВОТ.

Од овога изузима се случај кад

· ниједан од смесничара не живи на

јзаједничком имању и у заједничкој кући, пошто у овом случају нема, сталне споне између њих па, да кле, ни латентног заједничког живота. 54

Зад.

Постанак и престанек задруга

Питање да. ли задруга постоји или не врло је важно и по задругаре и по трећа лица. По задругаре је оно гажно због привилегија, које у том својству уживају по разним | законима. (о устројству војске и морнарице, о општинама, таксама, непосредном порезу и тд.), а по трећа лица због њихових материјалних односа према задругарима, нарочито код наслеђа, које је у неколико изузетно, у корист задруге, од ошптих прописа о наслеђивању (5 528 Гр. 3.). Питање ово важно је, најзад, и за извршне власти у погледу _наплате новчаних казни кривичних трошкова. (5 471 т. 2 и 16 Гр. С. П. и 5 325 а Кр. С. П.).

Да би се могло тачно утврдити: да ли у даном моменту постоји задружни однос или не, поред раније наведених одредаба потребно је још знати како задруге постају и престају. Постанак задруге. Све задруге постају, у главноме, путом уговора, који је код наслеђа по правилу преЋутан, а код осталих случајева по правилу изречан.

У пракси се разликују ови начини постанка задруге:

а) Смрћу старешине инокосне куће, који је оставио два или више син нова, својих наследника, који су продужили заједнички живот и рад на наслеђеним добрима (58 492 и 494 Гр. 3.). Овај начин постајања задруга најчешћи је, управо редован ;

6) Састављањем двеју или више инокосних кућа (55 13 и 53 Гр. 3.). Да би задруга могла постати на овад начин потребно је: а“) да Cy HHOKOсне породице у сродству; 6') да свака има свога имања; в') да су своја