Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
ПИ
И ОИ И А ИТ,
Зад
имања, саставиле и отпочеле ~ ваједнички живот и рад, и г') да су између себе направиле уговор о задруЗи, И
в) Преобраћањем инокосне куће у задружну, као нпр. у случајевима кад старешина, ове куће, без деде и потомака, уведе у своје имање као сасопственика, са већим или о мањим уделом, свога крвног сродника, или усвојеника или побратима; или кад отац својим синовима, који с њим заједно живе и раде, да извесан удео у имању, и овим путем начини их својим задругарима.
Према, 0. 0. С. К. С. од 27. септембра 1891. г. Бр. 6851, задружни однос може се доказивати и сведоима. Престанак задруге. Два, су главна пута и начина на које једна задруга може престати: престанком услова који се по закону траже за њено постојање (кад престане сродство (грађанско); кад задружна, кућа, остане само на једном задругару без малолетних мушкараца; кад престане заједница у имању, раду и животу и T. J.) и деобом.
Правни односи у задрузи
Ови односи двојаки су: једни се тичу управљања (администрирања,), а други располагања задружним добрима. Управљање (администрирање) задружним добрима. Према 5 111 и 510 Гр. Зак., задружним добрима управља, рукује, администрира, старешина задруге, као њен законски представник и пуномоћник, пошто се задруга „у призрењу спољних одношаја“ сматра „као једно лиде иорално, и ужива у скупи сва права као и инокосни.“ (85 58 Гр. 3. и 5678 и 81. Гр. С. П.),
55
Пуномоћество старешине – задруге самим законом ограничено је на администрирање задружним добрима, али су од овог администрирања. изузети отуђење и задужење ових добара без договора, са осталим задругарима, или њиховог накнадног одо-
брења, што се јасно види и 55 510,
који гласи:
„О задружном добру без сагласи- = ја свију пунолетних и жењених му- | шких глава један мили други није ·
властан располагати, као ни продати
или задужити. И сам старешина са
мо може управљати чељад домаћу, и за. кућу поради радње и уживања наредбе чинити, али отуђити што или задужити сам својевољно не може; но ако баш он што сврши, па 3а годину дана од времена, кад су други дознали, онм не противслове ни на суду ни ван суда, оно остаје стално и непоречно, као да је спочетка свију воља била.“
Као што се види из последњег става ово законског прописа, старешина, задруге може чак и огуђити или задужити задружна добра под условом да то накнадно одобре ратификују — остали задругари, а ова ратификација може бити двојака; изречна (5 13 Гр. 3.), и прећут-
Зад
i,
па, ако задругари не уложе протест |
о коме је реч у наведеном пропису.
Овај протест остаће без последица | ако поверирци утврде да је зајам, '
који је учинио старешина задруге,
„у кућу унесен, да су сви за то
знали, и да су скупа уживали и тро шили“ (8 515 Гр. 3.).
„Сада ће нам, после свих ових ·
објашњења. — вели г. Џерић (За-
дружно Право, стр. 145—146) — | — бити могућно дати, укратко, општа правила о власти старешине |
задруге. Старешина задруге или
представља ову или не представ- –