Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
PITE
Sam
ља. 1. Он предстаеља задругу: 2) у свима актима прибагљања који не повлаче никакве обавезе за 3адругу. Разлика је између ове две категорије послова у Томе што акти администрације – дефинитивно везују задругу, нити их се она може каквим протестом ослободити, док задруга. има могућности да не прими једно прибављање старешинино. на тај начин што ће га се одрећи; сваки, па и задруга, може своје право напустити (88 22 и 28 Гр. 3.) 2. Он не представља задругу у осталим правним пословима, и ти послови падају на терет задруге само тако ако их она, било LN било прећутно (по 8 510 или по 8 515. Гр. 3.) ратификује. Овде долазе и прибављања, старешине теретним – правним пословима.
Али, да би се ова правила применила, потребно је да је старешина радио у том својству, т. j. као представник задруге, да је радио у њеко име, дакле потте аћепо. Међутим, старешина MOже да ради и у “своје сопствено име, потте proprno, Me хотећи да ангажује задругу. У овом случају задруга не само да а руга не носи никакву одговорност Ва. радње старешинине — он ју је сам од тога ослободио делајући у своје сопствено име — него она ту не мора никаквим протестом ни да, се ограђује од поступака. старешининога: ма колико времена да би прошло откако је задруга сазнала за један такав правни посао старешинин, она неће њиме бити везана, онако исто као што не би могла бити везана правним послом некога трећега лица, лица изван задруге... Односно питања. како ће се знати да ли је старе-
56
шина радио у име задруге или у име своје, ваља одговорити да ће се поћи од претпоставке да, је старешина радио у име задруге, претпоставка. врло природна и која ће се, у највећем броју случајева, поклашати са правим стањем ствари,
и онај, било старешина или за-
другар било неко трећи, који би тврдио да је старешина делао у своје име имао би, по правилу actort тпеитби ртобано, да то и докаже.“ Старештина задруге по правилу и обичају најстарији је члан задруге, али се, по изузетку — зависи од угледа и ауторитета, личности — за старешину могу изабрати и други. млађи, па и најмлађи Њзадругари. Тако исто задруга може променити свога старешину кад тод њен интерес то захтева (5 622 Гр. 3.) а у случајевима да старешина – падне под стечај, или да буде стављен под старатељство због распикућства или душевног оболења, и т. сл. мора га сменити, јер је изгубио способност за вршење правних послова.
По 58 529. Гр. 3. „Старешина, гадруге је наравни тутор малолетне заоставше деце. Он је дужан њих са сагласијем матере упућивати и настављати, да добри, поштени и радни, па отечеству благопотребни људи буду.
У 5 111 Гр. 3. говори се и о старе- шици. задруге. Њена је дужност да | кућу и кућевне послове у реду држи и чува, и „у том призрењу оста-
ле ма и пунолетне жене у кући“ дужне су је слушати.
Расположење задружним добрима. ;
По 5 508 Гр. 3. задружно имање општа је својина свију задругара.
San
O. UO OTO A 0