Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

да ли је један предмет покретна или непокретна ствар, решаваће се по законима места где се та ствар налази; тако исто која ствар не може бити предмет правног саобраћаја (ехета | сотетстит регулише закон земље где се ствар налази.

11. Битни услови важности једног уговора, ако се странке ниеу друкчије изјасниле, регулишу се по закону места где је уговор закључен (!/ег [001 сопетастиз.

12. Односно — спољне – форме правних послова важи – правило: јосиз regil actum, T. |. закон места ета где се посао обавља.

13. Регулисање наследства – регулише се по законима – умрлог лица.

14. Правна способност тестатора и наследника, цени се по њиховим националним законима.

Али мимо свих ових принципа морамо рећи да у овом погледу постоји највећа забуна и пометња. Сви] горњи принципи су само принципи науке, или хашких конвенција, које Краљевина Орбија није стигла да потпише. Потребно је додати Ma ти сви принципи подлеже разним – изузецима, који су многобројни. Где год је пак ангажован и у питању јавни поредак једне земље, онда се увек мора имати у виду територијално законодавство.“

„Сви су писци и сва законодавства, без разлике, · у томе сагласни, — вели A. 'BopbepHh (Систем, стр. 183) — да су закони јавног поретка, посебице полицијски закони и закони јавне сигурности, у свакој држави обавезни не само за њене грађане, већ и за све странце, који у њој

КИ

Зак стално живе или се привремено баве; као и у томе: да се примена. каквог страног закона, противнога домаћем јавном поретку, моралу и благонарављу (добрим обичајима), мора искључити. А то је за То, што свака независна и суверена држава, без изузетка, има искључиво право, да на својој територији, својим законима, уредбама и наредбама прописује све мере, које обезбеђују јавни поредак, посебице личну и имовну сигурност, као и да спречава и казни сва кривична дела учињена на њеној територији. Ту обавезну силу домаћих закона | јавног поретка и за странце нека законодавства изречно изискују. Слично наређење налази се и у нас, на име у Полицијској Уредби ок 18. маја 1850 год. (Збор. У, стр. 187), у 8 22. „Сваки Србин, а тако и сваки странац, који у Србији живи, дужан је подједнако по овоземаљским – полицијским Haредбама и законима владати се“. Ово наређење треба довести у везу о 5 13. Гр. 3... „Који су, пак, закони, | закони јавног пореткаг Пре свега амо, ван сваке сумње спадају кривични закони, 8 ON грађанскит закона сва она наређења, која улазе у т. вв. јавно право (Та5 publicum), посебице пак наређења о актима о грађанском стању, о мужевљевој власти над својом женом, о власти родитеља или тутора и старатеља над личношћу | своје деце – односно пупила и стараника. о алиментарној обвези (т. ј. дужности давања издржавања својим сродницима); даље, закони који се односе на забрану полигамије и узроке развода брака; закони о 0граничавању интересне стопе итд.