Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Зак
У опште пак сва та наређења. не могу се ни набројати, већ се оставља судији, да овај, приликом примене и тумачења закона, оцени, који је домаћи закон јавног поретка, па да насупрот истоме и не примењује какав страни
У погледу примењивања. -казненог законодавства важе одредбе 58 5. 7. и 8. К. 3. Сва кривична дела извршена на нашој територији, „Ссудиће се и казнити по казнителним законима ове земље“, без обзира на то ко их је извршио: наш или стран жржављанин.
Од овог општег правила учињен је изузетак за оне наше држављане, који ван наше територије (у страној држави) изврше какав злочин, преступ или иступну крађу, превару или утају: а) према нашој држави или нашим властима или Haшем држављанину, и 6) према страној држави или страним властима жли страном држављанину. Ови наши држављани суде се и кажњава ју по нашем казненом – законику, ако за учињено дело нису суђени по законима државе у којој су га извршили. За суђење последњих дела, још се тражи: да постоји тужба страних власти или приватног лица, (ако се дело извиђа по приватној тужби), и да је извршено дело жазнимо и по законима, земље у #ојој је извршено. Ако је по законима ове земље предвиђена блажа казна за извршено дело, кривцу се суди по блажем, страном закону. (88 7 и % К. 3).
Као што се из изложеног | види, наш законодавац је у погледу проеторне важности казнених | закона начелно усвојио принцип териториJu. (8 5 К. 3.), али га је за слу-
69
Зак
чајеве, предвиђене у 55 7 и 8 овог закона, допунио принципом персоналниж. (8. Екстрадиција, Имунитнт
Важност закона у погледу на време.
Опште је правило да закони почињу важити од мемента y коме су задобили обавезну снагу, и да. престају важити у моменту кад се | укину. Ова два момента обележавају , дакле, времене границе важности закона, из чега излази да, се нови закони не могу примењивати на радње и односе, који су засновани пре него што су они задобили обавезну снагу. Из овога, опет, излази, да, нов закон нема, у принципу, повратне силе. Овај принцип | освештан је и у нашем грађанском законодавству, јер у 5 7. Гр. 3. стоји: „Закони ови немају повратне силе; они се простиру CaMO 88 унапреak... 1) У примени овог принципа, H теорији и у пракси чини се разлка између већ стеченит права и правнит очекивања, и поставља, се као правило да нови зажон не сме вређати само стечена права, поводом којих Андра Ђорђевић вели:
„И сад, кад се све ово упореди
с оном формулом: да нови зако-
ни не треба да дирају у стечена
права, онда излази: да је та формула само онда истинита, ако се под стеченим правима, разуму таква субјективна права, која, су прибављена, шиндивидуалнним вољним радњама, а под законским претпоставкама и погодбама онога времена, када су оне извршене. По овоме, нису стечена права проста правна – очекивања | или надања (експетативе). Н. пр. нов закон мења законски (интестатски) ред наслеђивања. Ородници каквог лица. који би могли