Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

OOU S

LAV:

Зак

може бити двојако: а) законско (легално) или аутентично, и 6) научно (доктринарно).

а) Законско тумачење. | Код овог тумачења нејасни законски прописи објашњују се невим, т. зв. интерпретативним законом, који доноси законодавна власт као и остале законе. Према овоме, ово законско тумачење има обавезну снагу и за власти и за приватне, и као такво има да се примени на све случајеве који потпадају под стари, објашњени закон, па чак и на оне који се већ 'налазе пред властима али по којима још нису донете дефинитивне одлуке. Из овога, опет, излази да интерпретативни | закони имају повратну сиљу (ретроактивно дејство) ако законодавац нарочито друкчије не нареди.

О законском тумачењу говори се vw 5 9 Гр. 3., који гласи: „Тумачење закона, само ће оно имати силу зажона, које би се путем власти законодавне т. ]. од Књага са сагласијем Савета учинио.

Изузетно од овог законског пропива, уредбом о убрзању рада код судекит и иследнит власти овлашћен је Касациони Суд да објашњава нејаене или разнолико схваћене пропиве ове уредбе, и ова објашњења. обавезна, су за судове. У чл. 63. ове уредбе вели се:

„Ако би у примени ове уредбе било случајева нејасних или разнолико разумеваних, овлашћу је се Министар Правде да у свима такгим случајевима изиште начелну одлуку Опште Седнице Касационог Суда, која, ће за, судове бити обавезна. Тако исто Општа Седница Ка сационог Суда. доносиће, по захтеву Министра Правле, своје одлу-

Зак

ке и за случајеве који овим зако-

ном нису предвиђени, а у духу од-

редаба. прописаних овом Уредбом за сличне случајеве, па ће и те одлуке за судове бити обавезне."

Другим одељком овог члана овлашћује Касац. Суд, као што се види, да поставља и правне норме са 062везним карактером — да доноси обавезна законска наређења у наведеном случају.

6) Научно (доктринарно) тумаче ње. Ово тумачење двојако је: а) граматичко и 6) логично. Код првог се прави смисао закона, изводи на о0снову речи које је законодавац употребио, а у другом на основу појединих околности, које су у тесној вези са постанком и израдом закона. Оба ова тумачења предвиђена. су у 5 8 Гр. 3., који гласи:

„Смисао закона нико да не изврће и криво да не тумачи. Сваки да пази на речи, и њихово праве значење, па ако му се не би тако разумети дало, онда нека погледа. на друге овде изложене подобне законе, и нека испита намеру законодавца, па сравнивши га с овима, нека. га тако протумачи, како да се са основима, здравог разума и природне правице слаже.“ Главна правила, за граматичко ту-

мачење, према А. Ђорђевићу (Систем, стр. 92.), ова су:

1. Речи, које се у закону налазе, треба узимати у оном значењу, које су имале у време израде закона.

2. Речи се морају појмити у њиховој укупној вези.

3. Речи треба узимати у њиховом обичном значењу, изузев случајева кад се из укупне везе речи види, да је нека реч узета у нередовном значењу (55 449 и 450 Гр. 3.)

4. У сумњи, које не може ни лотичко тумачење да отклони, треба.