Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

узети оно значење речи, које одговара правно — техничком, законском језику, а не оно, које та реч има у говору обичног, свакодневног саобраћаја.

5. У сумњи ваља увек појмити речи у њиховој пуној општности. С тога, треба. реч мушког рода по правилу распрострети и на женскиње, но не и обрнуто; н. пр. под изразом „житеља. српског“ у 8 394 ваља разумети не само грађанина већ и грађанку (житељку) српску; TO исто

важи и за речи: „Србин“, (српски грађанин); иностранац, – „завештатељ“ и т. д.

6. Тумач закона мора увек узети, да је законодавац, баш намерно и с потпуним размишљањем те речи, које су у тексту, употребио. А отуда, излази поглавито ово интерпретационо правило: да се закони имају тако тумачити, да у њима нема ничег излишног. Ну ипак ово правило ваља опрезно примењивати, и

7. Ако су речи, које је законодавац употребио, неодређене, и имају више значења, или је цела, реченица, нејасна, или двосмислена, онда граиматичко тумачење може, према приликама, довести до резултата, нарочито тада, кад се из свезе речи или осталога, говора даје извести одређени смисао двосмислених речи. Али ако се из тих прилика не да никако или не с потребном сигурношћу Издвојити оно значење, у којем ту реч или цео став треба узети, онда, не достаје више граматичко тумачење и онда ваља прибећи логичком тумачењу. Околности, које су у теској вези са

· постанком и израдом закона и на основу којих се врши логично тумачење закона, јесу: изјаве законодавца о смислу, који је хтео дати за-

кону (мотиви, извештаји и говори у скупштини и т. д.); законодавно-политички циљ, (тано legis), koj је законодавац имао у виду при доношењу закона (дух и правац који је у ово време владао, као и све утицаје и упливе под којима је законодавац стојао); спољни, историјски повод, (ocaso legis), Roj је изазвао ДОтични закон; историјски развитак установе на коју се овај закон односи (историјски елеменат ЛОогичког тумачења); органска веза овог закона с целокупним осталим ПозитиВним правом, а нарочито са прописима. који говоре о истом предмету (систематски елеменат логичког тумачења), правни мотив или разлог, који је законодавац поставио за 0снову закону који се тумачи — (више правно начело из кога је изведена нејасна законска одредба, као неопходна последица, његова).

Логичко тумачење, које служи као коректива граматичком тумачењу, може бити двојако: о екстензивно = рестриктивно. По првом се смисао законских речи проширује (SS 15, 394 итд. Гр. 3.), а по другом сужава, ограничава стриктно Ha побројане изузетке, да би се избегла противречност са општим прописом о истој ствари (585 29 у вези са 5 221; 204 с обзиром на 5 205 и т. д. Гр. 3.).

Као нарочиту врсту – логичног тумачења наш грађански, законик предвиђа аналогију (5 10). В. Аналогија. Изложене одредбе о тумачењу пивилних закона важе и за тумачење казнених закона, са изузетком аналогије, у колико је она у противности са принципима: пи ит стттеп sme lege W пиЦа роепта Sine еде (585 2. К. 3.). Само у погледу основа, који искључују постојање кривичног

Зак.