Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

текованом добру, ваља разликовати хипотековане залоге – (интабулацију и прибелешку) с једне стране, и хипотековани закуп с друге стране. Хипотековане залоте служе као гарантија за остваре ње извесног тражбеног права, за наплату извесног дуга. На против, хипотековани закуп има други циљ. Он као такав, као хипотекован, чини обичан закуп, као одHOC тражбеног права, стварним правом за чије остварење закупад има, петиторну тужбу, с правом које је конституисано у корист закупцу у том циљу, да он закупно добро ужива као сопственик. Однос оваквог хипотекарног – закупца друкчији је, дакле, но обичног закупца, што се види HB S 704. Гр. 3., који поставља општи принцип: да закуп добра престаје преносом добра на другога, и изузетак. од тога: да закуп не престаје, ако је уписан у јавне књиге или иначе друкче утоворено. Природа тако уписаног зажупа у погледу његове важности има, се ценити по прописима. уредбе о интабулацији од 19. новембра 1854. год., јер се упис закупа по истој врши као и свака друга интабулација. Према томе без утицаја. је при преносу тако ~ хипотекованог закупног добра, да ли исто продаје сам господар или место њега надлежна. јавна власт путем лицитације, те се и 5 704. Гр. 3. у погледу останка закупа у важности има, да примени код свих продаја. У осталом да је законодавац хтео да уписани закуп престаје при јавним продајама у моменту продаје, он би то правило поставио као други изузетак у горњем законском пропису, а он то није урадио, према чему се не може уве-

И И Зак |

ти да се 5 704. Гр. 3. не односи на јавне продаје, већ да се код истих има применити трећи став 5 489. Гр. С. П., по коме се сви терети, па и хипотековани закуп, скидају при јавној продаји. И ако је у трећем ставу 5 489. Гр. С. П. казато, да, је суд дужан да са продатог имања. скине све терете, ипак примена овог прописа није апсолутна. Она је ограничена општим правилом другог става истог прописа, по коме суд може скинути терете, а може их наравно и оставити, у колико нису престали да важе. Дужношћу суда, да скине терете, хтело се, да купац, добије потпуну својину, али се није хтело да се униште пуноважни терети, а најмање терет уписаног, а неисписаног, дакле – пуноважног закупа.“ (0. 0. С. Бр. 12726/1907. год.).

* *

У интересу одржања реда и заштите закуподавца од бесправних закупаца, законодавац је овластио полицијску власт да путем принуде (казнене и материјалне — стварне) удаљује овакве закупце из закупног добра, у случајевима законом предвиђеним. Ово овлашћење налази се

5 356 в. К. 3. који гласи:

„Ако кирајџија или закупац, коме је рок закупа истекао, или му господар закуп на време отказао (5 701. Грађ. Законика), неће на захтев тосподарев из закупног добра да изађе, полицијска. власт ће му наредити да се у року од једног а најдаље до три дана из закупног добра исели; и ако он то не учини, било хотимично, било из узрока. који га по закону не оправдавају. власт ће га силом. из