Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

356 в. први и други став, јасно исказано, да та одлука има бити у облику наредбе, јер се ту каже: „Полицијска власт ће му (закупцу) наредити“ да се у року од једног, а најдаље до три дана, из закупног добра исели“.

Односно права закупчевог на жалбу против ове наредбе полицијске власти, Касациони Суд палази, да би таквом праву на жалбу одговарала дужност надлежне старије власти да наредбу по жкалби размотри и о томе жалиоцу сворешење даде. Да се при доношењу прописа, 5 356 в. мислило на такво право жалбе, то би, нема сумње, ту било и изближе одређепо: изречно би било поменуто право жалбе, казано би било у ком року, коме и како се треба жалити, као 'и да, ће се исељење по потреби и силом извршити тек по извршности одлуке о исељењу. Како ово не само није казано у 8 356 в. него се наређује да се закупац силом истера, ако сеиз закупног добра сам не исели у року од једног до три дана од кад му је то наређено, и да се за ту непослушност казни, то је очевидно, да се овде није ни хтело мислити на неко право жалбе којим би се ови кратки роксви за исељење чинили илузорним и увек могла изиграти свака оваква на закону основана наредба.

Због тога и што је одлука о исељењу у закону названа наредбом, а права на жалбу може бити само против решења и пресуде, у 5акону и није речено — јер би то било сасвим излишно. — да заку· пац коме је полицијска власт на“ редила исељење, против тога, не-

ма, права жалбе.

Исто тако било би сасвим TIOтрешно ово право жалбе против

наредбе за исељење из закупног добра засновати на појави неког административног спора. Тога административног спора у овом случају не може бити, јер су овде у спору обе стране приватна лица,

закуподавац и закупац, а не управна власт према приватном лицу, које би представљало да му је она повредила неко приватно право. Тај пак чисто приватно правни одношај има да се после извршења наредбе о исељењу расправи грађанским. а евентуално и кривичним судом. Саобразно томе, другим ставом 5 356 в упућује се закупац суду, да тражи накнаду штете од господара ствари, ако је кривицом овога оштећен услед тога што га је полицијска власт на захтев закуподавца из закупног добра изгонила.

Наредбу полицијске власти, донесену по 5 356 в може разматрати старија полицијска власт само по праву свога општег надзора над подручном јој нижом влашћу и тим поводом давати овој своја упуства у опште, али она нема дужности нити закупац у закону има ослонца. за право, да од ње захтева, да по изјављеној жалби ту наредбу разматра и о томе му даје своје формално решење.

Посредно, наредба за исељење из закупног добра подлежи разматрању првостепеног суда, а то је кад власт због непоступања по тој наредби буде казнила закуп ца по 8 356 в за иступ непослушности. Првостепени суд, по жалби кажњеног закупца, разматраће тада по 88 15 и 16. Пол. Ур., и законитост наредбе за непослушност због које је закупац кажњен. Пре тога не може ни првостепени суд разматрати наредбу о исељењу, јер ·