Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

226 Е ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

и до престола; енергија, која је вредна била бољега избора и боље срећа, и што је главно: бољега завршетка. Јер је, као што ћемо видети, у овом браку био зачетак и његове и династичке погибије.

МШ.

Краљ против родитеља. Прва објава „благословеног стања“. Много је дакле што шта врло ружзога пропраћало веридбу и венчање Краља Александра, и продужило сен даље. Нису само бивши Министри били они, који су поднели сву срџбу Краљеву. Још су горе прошли јадни родитељи његови. Краљ Милан и Краљица Наталија.

Председник свадбеног Министарства, Алекса Јовановић, писао је далеко доцније, у листу „Вечерње Новости“, (1908 и 1906) о своме министровању и жевидби Краљевој. Описујући састав својега Министарства, председник његов излаже, како је ушао у исти као Министар војни ађутант краљев, потпук. Милош Васић, који је скренуо Краљу пажњу на „познату одлучност и кураж Краља Милана,“ и пита Краља: шта бе бити, ако Краљ Милан покуша да насилно продре “кроз “страже, и оне употребе оружје» Краљ —"цатира- даље“ Алекса Јовановић == одговори: „Мислим, косподине Васићу, да мој отац то неће учинити. У противном случају, силу-треба “силом “одбити; и ако он. "том приликом падне, сам је крив.“ („Вечерње Новости“ бр. 1. од 1905. год.) -

Дакле Краљ син готов је ида се убије Краљ отац. И доиста „целисходне“ су наредбе и издате војним властима, ако се Краљ Милан јави где на граници и покуша прећи у Србију.' Сличне наредбе издате су исвима полиц. властима, нарочито пограничним, по којима се Краљ Милан има ухватити, Н као сваки мангуп спетљати, ако т.ј. неби „пао“ према наредби издатој војним властима, које су поставиле густ кордон на Сави и Дунаву, да чувају Краља од преласка његова оца! За карактеристику времена н људи, а нарочито за карактеристику Краља Александра, довољне су и ове наредбе. Некретност Краља Милана уштедила је историји н њихово жалосно извршење и једну страшну саблазан.

Ништа боље није прошла ни Мајка краљева. За њу није издата наредба да се ухвати; али је не мање избачен и нању један метак тако ружан, да је рана од њега ни мало мања и ни мало

лакша од ножа или куршума“.

' У допуну тога, нека буде и ово верно саопштење, које је писац имао од човека посве исправна. Пуковник (онда ађутант у двору) Јов. С. Вељковић каже: да је Краља тражила на телефон, сестра краљице Драге, Христина, што је ађутант одмах и јавио Краљу, а сам се измакао У страну. Но апарат је био перфектан да се надалеко чуо обострани разговор: Свастика је брижно јављала зету, како је чула, да је Краљ Милан негде око Темишвара. Краљ је на то јасно и гласно одговорио : „Не брини, секо, ја сам њему спремно добар куршум“.

2 Краљица Наталија, ваљда намерно, упути, после венчања (у августу) једну отворену карту на адресу пуковника Александра Симоновића, свога титуларног „коморника“, који је то „звање“ задржао из ранијих времена, но седно је у Бго-