Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 227

Нема сумње, да је мајка краљева, у чијој је кући син и познао Драгу Машин, и која за то носи пред историјом не мали део одговорности, дошла у домашај срп. држ. власти, да би искусила шта значи овај високо официозни стил о „интригама“ „издајника и невервика“. Но, пошто је „бивша Краљица“ била далеко, то је ипак следовала једна дегредација, што је дан раније (указом од 20. авг) звање коморника Њ. В. Краљице Наталије укинуто, а коморник се разрешава од дужности.

За то је опет „11. септембар“, као дан рођења друге по реду кћери Панте Луњевице, Драге, пређе удове Машин, "сада жене Краља Александра, нарочитим указом оглашен као „државна и народна светковина“, и као такав је и прослављен одмах у Смедереву. Стубови „новог брака“, „поштоваоци куће Краљеве“, поврвели су стотинама у Смедерево, а још више њих, из бојазни за се и своју судбу, честитали су телеграфом. Силпа одликовања Министара и других личности, многобројна помиловања остатка осуђених Радикала по осуди Преког суда, обележили су ову прву прославу „краљичина рођендана“.

Али и провиђење није изостало да учини са своје стране шта треба. У истом броју „Српских Новина“, у коме је изгрђена мајка Краљева (бр. 192. од 26. авг.); и у коме је, даље, јављено, да је Цар Руски примио нарочитог изасланика краљевог, генерала Јов. Мишковића (12. авг.) и да је Цар, на нотификацију брака краљевог одговорио (13. авг.) с. р. писмом Краљу — — у истом том броју званичног органа, могло се читати, крупним словима објављено и ово саопштење:

„По налогу Његовог Величанства Краља објављује се: да се заказано путовање Њихових Величанстава по унутрашњости Србије одлаже за будућу годину, због благословеног стања, у коме се

налази Њено Величанство Краљица, по констатовању стручних лекара.

„Из канцеларије председника Министарског Савета, ПМ. Бр. 278. Београд, 25. августа 1900 год,“ |

граду. У тој карти изразила се свекрва и о сину и о снахи онако, како се овима није могло допасти — али карта не дође адреса ту, већ Краљу Александру. ЈЂут као звер, Краљ позове пуковника себи у Смедерево (где је са младом од 29. јула био у своме винограду) и ту пред њим и сведоцима изгрди своју мајку, назвавши је недоличним именом и наредивши, да јој се точак и јави... Но није остало само на томе, Цео је овај случај био предмет нарочитог комуникеа у „Срп. Новинама“ (бр. 192 од 26 авг 1900), у коме се износи, како је „бивша Краљица Наталија“ „пре неки лан послала једну отворену пошт. карту, бившем коморнику њеном, у којој напада најпогрднијим изразима Њихова Величанства“ и с тога се: по налогу Фбеговога Величанства Краља саопштава: да се све интриге и сви говори наперени на то да се Краљева кућа подрива, имају сматрати као издајничка предузећа, па ма с које стране долазила, и ма ко их чинио, и да сваки, ко буде ишао на то да мути спокојство, које Краљу и Србији лежи толико на срцу, не треба да се заноси никаквим празним надама и илузијама, већ да ће се према њему поступити жао према издајнику и невернику“. И нико се није нашао, да спречи ово!

158 |-___-