Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 288

Са иконом на грудима и хаџијским бројаницама у руци (са хеџилука из 1889) био је опремљен Краљ Милан, и одмах је наређен пренос у Српску цркву, где је тело изложено и било приступно-целивању. За опело је цар наредио да дође српски патријарх из Карловаца, а пошто су Цару описани сви српски манастири, он избере за вечни покој Краља Милана, из давнине знаменити манастир Крушедол у Фрушкој Гори, у Срему.

Опело буде одређено и извршено на Сретење 2. фебруара у присуству Цара, свих ерцхерцога, страних посланика, бечке владе т. д. у 4. сата по подне. Кад је опело свршено, Цар са свима еликодостојницима испратио је ковчег Краља Милана и онда је нарочито изасланство царево са патријархом Георгијем и др. претавницима из Србије, у засебном возу, отпратило тело Краља Миана у Карловце (где се стигло сутрадан у 11.445), Иста свита, са Патријархом и др., крене преко Банстола у недалеки Крушедол, и у суботу 3. фебруара, уз плотуне војничке, у 4. сата и 15. м. по подне, положено је у отворену гробницу поред остатака Књегиње ЈЉубице, на вечни покој, тело Милана 1. Краља Српског, Обреновића ТУ. Још исте године, Цар Франц Јозеф поставио му јеи видну надгробну белегу.

Све је свршено. Још се једном видело, како је пролазна слава овога света! Увенуше и венци, који бејаху намењени Краљу Милану, али су после повешани у Саб. Цркви, па, мало по мало, постаде ређи и говор о покојноме Краљу, кога је прво заборавио његов рођени син, не отишав му, кроз пуне две године ни на гроб, иако се у Крушедол може отићи и вратити се обданце. То бар није бранио бечки двор.

Сав интерес, који је још показивао Краљ Александар по смрти оца свога, био је: да се што пре дочепа његових хартија, у. колико их Краљ Милан не беше за живота спалио. Али их је нађено ипак прилично, и неколико дана трајало је нервозно и грозничаво прегледање писама, „донесених у Београд..... По неки указ, којим је сјурен са положаја овај или онај (а међу овима и један познати охоли „свадбени генерал“) одавади су срџбу Краља Александра са оног, што је нашао у хартијама свога оца.

о 5

<=о

Ни оглашена „дворска и државна жалост“ није ни за тренутак обуставила журбу Краља Александра, којом је вршио државне послове. Већ други дан по сарани Краља Милана, 5. фебруара 1901. извршена је реконструкција „Свадбеног Министарства“, које је добило три нова члана: два радикала, Мих. Вујића као министра иностр. дела (председник Ал. Јовановић примко је мин. пргвде) и Милована Ђ. Миловановића к«ао мин. вар. привреде, и једног напредњака Николу Стефановића као мин. унутр. дела. Сад је у реконструисаном „Свадбеном , Министарству“ било зј радикала. Скретањем у лево већ се све више осећало, да је и „Свадбено

а -Ј