Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 351

Најпосле, тек око 4. сата сети се неко од завереника, да се позове краљев први ађутант Лаза Петровић. И он је те ноћи, као што знамо, био у двору и имао је своје лепо одељење, спрам онда новог двора, у крилу, на крају онога полукружног здања (где је часовник и на које је доцније дигнут и горњи бој). Први ађутант следује позиву; а њему се стави у задатак, да са завереницима уђе у двор и у времену од 10. минута, помогне наћи Краља. Први је ађутант, знајући двор и сва одељења, вероватно нагађао где су се могли сакрити Краљ и Краљица. Али је ипак ишао и кроз разна одељења, и од времена на време позивајући: „Ваше Величанство !“

Али одзива још није било. Са првим ађутантом била су, у том, као .

што ћемо сад видети, одсудном тренутку, четири официра завереника, од којих су двојица били: Михаило Ристић („Чика Михаило“ и Илија Радивојевић, који су и рангом и годинама били понајстарији ту.

Дошло се понова — но сад са првим ађутантом — у спаваћу собу, чија су. два прозора гледала преко улазног сокачета, у онда нови двор и на којој се страни, ту или с лица, још раније, чуо вапај, како се каже, краљичин: У помоћ! Али, на страни спаваће собе, која је према улици, биле су, исто тако драперије, које су одавале, као да су и ту били прозори. Ма да су ту била под завесама и једна двокрилна врата, при првом продирању у спаваћу собу, официри су сматрали: да су то нспод драперија прозори са улице, и тад и после дуго, кад год би у тражењу туда протрчали, нису на ту страну ни обраћали пажњу, па, дакле, нису, у узбу· ђењу, никако спазили, да су ту и једна и то двокрилна врата, а иза

њих једно одељенце, које је, кад се двор споља, с улице, гледа представљало, на оба краја двора видан испуст, са по три прозора. То се на слици, и најбоље види. —

Први ађутант, праћен четворицом официра, најзад дође и на спрам средине оне стране спаваће собе, што је према главној улици, на којој су страни сад и завереници, у зло доба, спазили врата... И, услед тога, и ако је хтео проћи поред тога јединог склоништа, где је и сам претпостављао, као сигурно, да су ту и Краљ и Краљица, први ађутант (— ко би могао знати: са каквим осећањима, човека и војника, који је био у милости код свог владаоца! —) гласно викне: „Ваше Величанство!“ Нема одзива, Краљ је морао чути тај позив; али се нико иза врата не одазва.

Застанимо за тренутак и пренесимо се у овом моменту у душу Краља Александра — јер он је доиста и био ту у том тесном безизлазном простору“, заједно са њом — те ако бисмо могли анализирати мисли, које су за тај судбоносни тренутак могле проћи кроз његову главу. Он није могао бити у неизвесности, да је смрт ушла у његов двор и да га је тражила. На то га је упућивао сав страховити пуцањ и све што је кроз пуна два сата тако страхо-

__| Види слику распореда двора на стр. 825. и то одељење, с лица двора, испуст десни, у ком је уписано: „место погибије.“

%

чи