Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

Ј Б ИУ |

а

ОК ан ЈУН | ПИ беја “ ПИ ТПИИГ но А ПР – | пи =

352 | жив. ЖЕВАНОВИЋ

вито хучно било у двору и око двора. Али, гле, сад га позива његов први ађутант, готово усред тишине, пошто је дуготрајно пуцање у том моменту колико толико н престало. Није ли се њему, у тренутцима пуним ужаса, могла јавити мисао пуна нада: да је се нешто преокренуло, кад се пред вратима, која су била још једина преграда између живота, којим је он још живео, и смрти, која је "беснила, по двору, јавио његов први ађутавт и зове га. А већ је, без сумње, морао бити свестан факта, да је његово последње скровиште нађено, да он из њега није имао куд и да сад није више било двоумљења: ваљгло је отворити. Какве ли му је утехе, у овом страшном и судбоносном тренутку, могла дати несрећна савиновница свега»

И, кад је први ађутант по други пут викнуо: „Ваше Величанство! Ја сам, први ађутант, Лаза Петровић!“ Краљ се сад јави питањем: „Ко ме зовег“ први ађутант одговори: „Ја сам, Лаза, отворите вашим официрима!“ Апелујући, по некима, на заклетву својих официра, Краљ, прекинув овај страшни дијалог... обрте кључ, а на полуотвореним вратима указа се Краљ Алекегнлар... И у тренутку, плану револвер (за који се говорило да су му метци били пуњени динамитом) у руци капетана Михаила Ристића... Краљ се поведе да ладне и паде, а Драге, која је, већ и онако у тесном простору стајала уз Њега, падне на Њега, како су очевидци причали, као да га заклони, и други метак, из револвера капетана Илије Радивојевића, погоди и Њу смртно. Они су обоје пали, и

под даљим метцима свршили свој живот. Све је то ишло муњевитом брзином...

Али, као да се није могло проћи и без још једне, последње жртве, после оних, које су већ пале као што знамо: ту у самом двору и у ведалекој згради; н у три куће три Министра, и горе на Бањици. Та последња жртва, био је први ађутант Лаза Петровић, Кад је Мих. Ристић пуцао на Краља, Лаза га одмах с леђа и преко обе руке обухвати обема својим рукама и стегне, очевидно да га спречи у даљем пуцању, што су, разуме се, остали продужили. Како су сва врата већ била изразбијана, обухваћени Ристић повуче генерала собом, у правцу ходника. Али чврсто обухваћен, Ристић, и ако је имао пун револвер, није га могао окренути противу ађутанта, који га је стално с леђа држао, и ако не више ради Краља, а оно више и ради себе сама. Но, један од оне четворице, — што су се, са Ристићем и Радивојевићем, нашли у последњем чину ове страшне катастрофе, или у том одсудном тренутку пришли — једним метком обали и првог ађутанта, који падне на патосу средишном предсобљу, испустивши душу, учинив последњу, и ако безнадежну услугу, своме Господару.

Свршено је!

И да би то јасно и видно било и онима, војницима и понеким невојницима, (а и руски посланик Чариков из посланства преко пута двора, кроз прозор је гледао шта се око двора дешава) што су око двора, ево већ пуна два часа, стајали на улици, за све то дуго

| п, 1

А а М

'