Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

354 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

доћи и контранапад, па и ове што су ту поколебати. И да ба за све била јасна извесност, да тога Краља, заједно са Краљицом, нема вине, од некуд ми се сама собом наметла мисао, коју сам, у оном до врхунца дотераном узбуђењу, и извео: наредио сам да се обоје избаце кроз прозор“.

Тако је свршио свој земаљски живот и завршио владалачко достојанство последњи Обреновић.

Њиме се гаси и сама Династија Обреновића, за Србију важне лозе владалачке.

Там догађајем од 29. маја 1903. завршује се и један велики историски период у унутрашњем животу Србије, који је почео 1858. године, променом на престолу. Тада је (12. дец. 1858.) збачен Кнез Александар Карађорђевић, да се на престо српски по други пут попне стари Милош, коме су следовали владаоци Обреновићи: Кнез Михаило, Кнез и Краљ Милани Краљ Александар, чије је доба __ све четворице — било предмет разматрања овога дела, кроз четрдесет и пет година.

После четрдесет и пет година догађа се обратна промена истих Династија. Један представник династије Карађорђеваћа има да заузме упражњени престо, после смрти последњега Обреновића.

Настаје и у Историји Србије ново доба, нов период, значајан за Србију — по ономе, што Бе собом донети — а не мање је прелом и за све политичке чиниоце.

Нема сумње, да су ову; промену омогућили једино људи, који су извршили дело од 29. маја. Да није било њих, њихове решености у свему што су срушили, и што су у иста мах створили, ко зна, кад би, и какав био крај Династије Обреновића. Политичке Странке међусобно увек несложне и непријатељске, као што смо у току излагања догађаја утврдили, не би из своје средине и из своје сломљене моћи и изгубљене иницијативе могле произвести какву битну промену, а најмање овакву промену, каква је настала после свршеног дела у јутру 29. маја 1908. године.

Тако извршену факгичну промену на престолу ваљало је и правио санкционисати и дати јој, саобразно Уставу, легалан облик.

Тај, сада кратак процес, имамо још да на завршетку ове књиге обележимо, како је текао и како је извршен прецос врховне власти, после нестанка досадашњег њеног носиоца, Но бацићемо само и један општи поглед, на даље политичке метаморфозе самих Стргнака, каквима су оне за тим, и нешто даље, подлежале, Тако ће се васпоставити и веза између доба, којим се бави ово дело, и доба насталог по угашењу Династије Обреновића.

А значај догађаја од 29. маја, и пресудна у њему улога официра, који су од тада понели име „завереника“, налаже такође, да се, донекле бар, пође то трагу њихове рођене судбине, каква их је чекала кроз следећу деценију и то, како у миру, тако и У бурна времена рата (1912. 1913. 1914—18). Кроза све те прилике

а вунене

де