Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

о —

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА | 357

Избор је био једногласан; а гласало је укупно 158. чланова (119. посланика и 39. сенатора). Изборно тело састало се у 12. часова у подне, а у 127/,. могао је Председник његов Петар Велимироваћ објавити резултат избора и прочитати Протокол избора који су потписали сви часници Сената и Скупштине и сви Сенатори и Посланица. Одмах је нови Краљ извештен о избору, и истога дана стигао је његов одговор и захвалност на избору, чему је следовао и избор депутације од 24. члана, која ће поћи у Женеву да новог владаоца поздрави и у Београд допрати.

Но одлазак ове депутације за неколико је успорен Уставним питањем, које се имало — нарочито на категоричан захтев из радик, средине у Народном Представништву — решити не само пре доласка но и пре избора краљева, тако, да он, кад дође, само заклетву на Устав да положи.

Акција је потекла од Народне Скупштине. Она је донела следећу одлуку: „Нар. Представништво једногласно одлучује, да се враћа на снагу Усгав од 22. децембра 1888. године и сви закони, који су по њему донесени, са изменама и допунама, које су потребне према данашњим приликама, и које ће се донети још у току овога сазива Нар. Представништва и пре, него се изабрани владалац на њ закуне.“ Одмах је ова одлука достављена Сенату, и он ју истог дана (2. јуна на састанку у подне) дословно усвоји. Тек је сад приступљено избору Краља, како је напред изложено. Већ 4. јуна биле су и пред Сенатом и измене и допуне, учињене у Уставу од 1888. и оних је, онако, како их је Скупштина извела, непромењене усвојио. Гледало се, на име, да се све брзо свршава и да не долази до разногласице између оба законодавна тела. Сам пак цео овај поступак око измене Устава, одаје свестан корак у духу чисто партијском; јер је Устав од 1888. томе, а нарочито радикалном духу, пресудно више но Устав од 190]. повлађивао.

Сутра дан, 5. јуна, Влада Краљевине Србије потписала је Устав, који је понео име „Устав од 1903.“, а у суштини је био нешто измењени Устав од 1888., који је пре петнаест година Велика Нар. Скупштиза за владе Краља Милана и пред његову абдикацију, као што знамо из Књ. П. овога дела, изгласала „од корице до корице“, а Краљ Александар га суспендовао 9. маја 1894.

Тако је се случило, да „Устав од 1908.“ нема на себи потписа Владаочева. Јуна 12. новоизабрани Краљ, одмах по доласку у Београд, без икаква приговора, пред Народним Представништвом у двору, положио је прописану заклетву на овај Устав.

Као најглавнија последица ове промене Устава, било је: укинуће Сената. Старе, вајкадашње тенденције политичких људи у Србији, — нарочито од како је освојио утицај Радикалне Странке, против чијег је дејства и установљен Сенат (1901.) — да се законодавни и парламентарни послови свршавају са погодним Скупштинама брже и краће — а то ће рећи без многе критике и нужнога Мејо — дејствовале су и овде.!

# Под истицањем демократског духа српског народа, протуране су, као што знамо, често вулгарне демагошке тенденције и подмиривани, поред државвих, и пар-

.