Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

МЈЕРИ це У 1 Увео и ни пл“

Паре ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Када је Краљ Петар примио краљевску власт и, по положеној заклетви, објавио народу своје ступање на престо, Влада Краљевине Србије од 29. маја, поднела је Краљу 15. јуна своју оставку. Но Краљ је исту Владу, без икакве промене, понова утврдио.

Пасле два дана, 17. јуна, Краљ је указом закључио седнице Народ. Представништва „сазваног Прокламацијсм Владе Краљевине Србије од 29. маја ове год. за 2. јуни ов. год. у Београду“.

У Србији је, после догађаја од 29. маја, и после избора Владаоца, наступило нормално стање. Али је и „Влада Краљевине Ср: бије“, сада прва влада Краља Петра, преживела још само два месеца.

Септембра 21. она је уступила место Министарству Саве Грујића, са следећим личним саставом:

Председник и мин. без портфеља Сава Грујић; иностраних дела Анд. Николић, финансија Милић Радовановић, унутр. дела Ст.

Протић, просвете Љуб. Стојановић, војни Милан Андрејевић пу-

ковник, правде Ник. Николић, грађевина Влад. Тодоровић и привреде Тодор Петковић.

Према партијско-политичким одношајима до 29. маја, ово је била влада радикално-самосталска, две фракције Радик. Странке, али које су од стварања „Фузије“ у 1901. години, као што знамо, ишле свака својим засебним правцем, или тачније: једна противу друге, какав ће став оне ускоро у међусобним односима стално заузети. Представници радикализма (старог) нису били људи, који су волели да деле с киме власт, кад је једном добију. —

Као значајну разлику, између претходне и ове владе од 216 септем. имамо: што. у овој влади нема више ви једнога представ-. ника завере. Они су сви елиминирани, већ и с тога, што су настале спољне интервенције, нарочито од стране Енглеске, да се из војске уклоне официри, који су учествовали, као завереници, у догађају од 29. маја, пошто је овај догађај узбунио Монархијске осећаје, нарочито тад. енглеског Краља Едуарда УП. И доиста су ускоро неки од завереника морали бити жртвовани; али је тиме целина овога особеног корг и на даље остала очувана.

МЕ.

Санкција дела од 29. маја. — Изложевши у предњим редовима ток догађаја у Народ. Представништву, избор Краља и васпостављање Устава, дужност нам је осврнути се и на још једну манифестацију истога Народ. Представништва, која је била израз признања и уважења према учиниоцама догађаја од 29. маја и гло-

тијски интереси. Установа Горњег Дома у Србији 1901. год. била је с тога једна похреба; али она је за мало потрајала. Па и саме измеве н допуне у Уставу од 1888. диктовали су демагошки м партијски обзири; а као најбољи докав за то може се узети члан 127. Устава од 1908. где се члановима Нар. Скупштниве гарантује из државне касе путни трошак и дневница од 15. динара!!! То је био члан 128. Устава од 1888. али бев ових „15. динара“. А, на жалост, и овај случај, у погледу повишења дневница, неће бити последњи у свом роду. Само што ће се будући „Уставотворци“ (и после Устава од 1921.) чувати да у Уставу фиксирају цифру посланичке дневнице. Доживљаји на Крфу после 1915. показали су, да се дневнице могу лакше мењати, кад не стоје у Уставу.