Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 361

У том моменту завереници су били носиоци неподељених народних симпатија и представници великих заслуга. То им признаје и једна, у том моменту и највиша државно-политичка инстанција: Народно Представништво.

МЕ. Странке и њихове метаморфозе после 29. маја и знатно даља. Коначна судба учинилаца тога историјског догађаја. — Ми смо у току

целога нашега дела полагали на то, да се изнесе и утврди, у коликојсу мери Политичке Странке прави носиоци разних политичких стања, прилика и обрта у Земљи. У вези с тим знамо и какав је био њихов положај кроз минуле године и промене, а понаособ за последњих десет година од ступања на владу Краља Александра „првог априла“ 1893.

И догађај од 29. маја био је од неизбежног и великог дејства на све Политичке Странке; наравно на сваку према томе, какве су улоге оне и до сада имале, поред бројних односа и снаге, којом је свака од њих располагала.

Прво и непосредно дејство догађаја од 29. маја за све Странке без разлике, јесте нестанак онога великога притиска, који је Краљ Александар кроз дуги низ година на све њих — у повољном и неповољном пргвцу — вршио. Странке су сад добиле своју слободу акције. Томе није изостало и практично дејство и последице, наравно врло различне за поједине од Странака.

Већ самим тим, што је Влада Краљевине Србије, као први свој акт дектретирала сазив онога Народног Представништва, које је уредним начином а за владе Генерала Цинцар-Марковића престало да правно постоји, она је дотачним Стравкама — Радикалној у првом релу — отворила широм врата до утицајних положаја. Не само то, већ је Влада од 29. маја прешла и преко резултата извршених избора од 19. маја, који су дали једну одређену и компактну Скупштину, чему би следовао сличан резултат, да су извршени и избора за Сенат, предвиђени 5. јуна. Ми се, наводећи ово, ке упуштамо у критику тога поступка, већ смо нагласили ону истину, по којој је у револуцији легално стање очо, које победа.

Једна од најкрупнијих тих последица, била је та, даје, тако рећи једним потезом пера, целокупна парламентарна ситуација прешла понова у власт Радикалне Странке. Ово, у толико пре, што је повргћен и Устав од 1888, који је сав, од свог постанка, био тако скројен да је предопредељивао превласт броја, а број је у та времена био на страчи Радикала. Ако га је до скоро паралисао Краљ Александар, сад те силе није више било ту.

Пови Краљ Петар |. на супрот своме претходнику, није марио да се упушта у борбе са затеченим пол. Странкама. Његово је држање у изразитој пасивности, све и да је, од времена на време и сондирао мишљења! било политичких представника, било каквих

' И писац је имао такође, да у четири разне прилике говори с Краљем Петром, У 1едној од тих прилика, Краљ ће навести разговор на пок. Ј. Ристића и