Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

10 ПОЛКТИЧКА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

Андрејској скупштини; а самим најглавнијим чином ове скупштине (сменом династија) врло опширно и детаљно.

И гце „Уставобранитељи“ свршују, наше дело почиње и даље наставља, као Политичка Историја Србије у другој половини 19. века, у времену од 1858 па до 1903. године. У самом моменту, када је ово наше дело било тако рећи на прагу штампарије, појавило се и друго одлично дело проф. Слободана Јовановића: „Друга влада Милоша и Михаила“ (1858-1868), које је наставак „Уставобранитеља“. Сам га писац назива својим продужењем „Уставне историје“, отпочете у „Уставобранитељима“. Но и ово ново дело пуно је чисто историјских момената, да је само собом довољно за разумевање овог важног доба од 1858 до 1868.

Та је обилност материјала и тачност историјских опсервација тако пуна да је свака страна његова једна лепа и жива слика како о догађајима и установама, тако и о полит. личностима тога важног одсека наше историје. Њиме је писац, ушав у једну необрађену област, за пуну деценију испунио једну озбиљну празнину наше историјске литературе, о којој смо празнини и ми напред говорили, и која је дала повод почетку и постанку и овога нашег дела. Тако је овим нашим делом обухваћено време од пуних четрдесет и пет година; а то је, почев од 1804. до 1903. половина дотадашњег укупног јавног живота Србије. За то време, од скоро половине столећа, сменила су се у Србији три активна политичка нараштаја, од којих је први и најстарији (од 1858 до 1878) већ сав изумро; други се веома проредио и близу је такође своме нестанку; док једва трећи, као најмлађи, у нешто већем броју живих представника и политички активних људи, још постоји.

По себи је разумљиво, да са нестанком савременика, нестаје и живих извора о догађајима дотичнога доба. И ако историја не похита, да догађаје за времена утврди, и они постепено бледе и прелазе у заборав. С тога се скоро сваког дана може приметити, како се у нас о многим догађајима и политичким личностима и из недалеке прошлости, често говори са пуно непознавања и још мање тачности.

И како је велики и важан део живота Србије, који пада у другу половину 19. века!

Настао је, после 1858. године, нов, бујан унутрашњи живот Србије, обележен огромним променама. Промене су ове захватале цео наш народ и његову судбу. При свем том, за сада имамо само неколико одличних монографија, којима су предмет поједини владаоци (н. пр. краљ Милан), поједине политичке личности и поједини изоловани догађаји. Али за све ово велико доба, Србија нема своје Политичке Историје, а најмање је има у целини и потребној потпуности.

(С тога се та празнина има попунити; а доиста, има и чиме!

Четири владаоца: кнежеви Милош и Михаило (оба за своје „друге владе“); краљеви: Милан и Александар; два Намесништва, кнежевско и краљевско, стајали су на челу државе за време од скоро половине столећа,