Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

14 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

у којој ни сређеност, ни постојанство не беху особите врлине. Странка ова беше неоспорно јака и моћна својим ослонцем у народу, али не могаше гарантовати, да ли бе она ту своју моћ хтети свакад и без поговора ставити под импулс државничког искуства, које без сумње оличаваше Намесништво, са једним Јов. Ристићем на челу. Или ће Странка ова дотле нотискивана и гоњена, сада . показати пожуде, које се неће моћи сложити са правилном равно|; тежом распореда снага и ауторитета у држави, и хтети да све вргне | на себе. Време ће тек показати, куда ће матица догађаја понети ново Намесништво, и с каквом ће срећом оно пребродити многе || и многе спрудове и подводне стене, кроз бурно политичко море, | | на коме је до сада командовао један абдицирани владалац, један · „Краљ Милан, који није штедио ни брода, ни људства, па ни саму || |веприкосновеност заставе, под којом је он требао бити велики и уво а испод које он сада одлази као својевољни прогнаник —

бели свет. После ових претходних рефлексија, пређимо на нови ток догађаја. ЈЕ

Долазак Радикалне Странке на управу земље. — Напоменусмо да је Намесништво имало да рачуна са владом и Скупштином из Радикалне Странке. Мако моментано нова влада и не беше образована, могло се предвиђати, управо знало се, да она треба да произађе низ радикалне средине. И Намесништво није оставило јавно мнење дуго у нензвесности у томе погледу. Упоредо са састављањем Прокламације, пришло се преговорима са Радикалима о образовању владе, тако, да је, на дан 94. фебруара, у истом броју (43) „Српских Новина“ поред прокламације, објављен и Указ о наименовању нове владе. Овај је указ носио датум: 93. фебруара 1889.

Прва Радикална Влада под новим уставом од 1888, а с тиме и прва Намесничка парламентарна влада, од 23. фебруара 1889, била је састављена овако:

Председник и министар иностр. дела, ђенерал Сава Грујић, члан Држ. Савета; Мин. грађевина П. Велимировић, мин, на ргсположењу; Мин. финансија Д-р М. В. Вујић, проф. Вел. Школе; Мин. просвете и цркв. послова Свет. Милосављевић, Мин. на распол.; Мин. правде Гл. Гершић, проф. Вел. Школе; мин. нар. привреде Ст. Р. Поповић, начел. истог министарства; мин. унутр. дела КС. Таушановић, управник Београдске задруге за међусобно потпомагање и штедњу; мин. војни пуковник Димитрије Ђурић, управник в. академије.

Уважењем оставке и оном остатку министара прошле владе (који су, по одступању председника Ник. Христића и уласку К. С. Протића у Намесништво, још остали и акт абдикације преживели као министри) т. ј. министру иностр. дела Чед. Мијатовићу, правде Ђ. Р. Пантелићу, грађевина Мих. М. Богићевићу и привреде и заст. просвете Д-р Влад. Ђорђевићу, и накменовањем нове владе, учињен