Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

"ЗЕН = _____ до

30 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Мислимо на повраћај мира у цркви и васпостављење „Старе Хијерархије“, у лицу прогнанога Митрополита Михаила и још живих владика, који су лишени својих епископских столица и без пенсије и издржања просто најурени у свет,

У књизи |. (стр. 183), ми смо у нарочитом одељку изнели како је текла цела ствар, прво о збачењу Митрополита Михајла (1881) а за тим и осталих владика (1883) и како је, место „Старе Хијерархије“ дошла „нова“ или неканонска, у лицу митрополита Теодосија Мраовића „Мраше“ и осталих владика, који су нешто са стране доведени а нешто од домаћих свештених лица, у току времена постепено рукополагани. Митрополит Михаило и тадашње владике, збачене су са положаја без пензија.

Године 1887, (као што знамо из Књ. П.) успело се да се бар та неправда поправи. Савезна влада са Јов. Ристићем на челу и Ал. Васиљевићем као министром просвете и цркв. послова, приволе, са осталим друговима у влади, Краља Милана, те он 1. но-

ембра 1887 потпаше указ (Срп. Новине бр. 241.) којим се Митрополиту Михаилу одређује пензија, као н владнкама.

По абдакацији је ваљало и то да буде другојачије. Нова је влада одмах отпочела преговоре у два правца: са митрополитом Мрашом и његовим владикама, да одступе; а са Митрополитом Михаилом и владиком Јеронимом, да се врате на своја места.“

Маја 28. изашли су укази Краљевских Намесника, којима се Михаил, Митрополит српски и архијепископ београдски враћа на своје место, а Јероним пређе епископ шабачки враћа н поставља за епископа нишког. Доцније је избором Дечанског архимандрита Саве за епископа жичкога и Мелентија за епископа тимочкога Архијерејски Сабор попуњен. Шабачка епархија остала је и даље додата београдској. Акт Намесништва и владе, 0 повраћају старе или назване „канонске јерархије“ примљен је уз општу радост у целој земљи. У исто време одјекнуо је врло повољно у Русији на коју се Намесничка влада иу другим питањима стално наслањала и налазила озбиљну потпору.

Но знатно пре васпостављања канонског поретка у цркви, влада је предложила и Краљевски Намесници одобрили: да сеу облику државне светковине, изведе једна религијско-политичка манифестација, која дубоко засеца у осећања народна и његове националне традиције.

=

' Маја 27. т. г. Митрополит Теодосије и владике: Никанор и Димитрије, даду Министру просвете и цркв. послова, Св. Милосављевићу писмену изјаву, у којој је између осталога казано: Уважавајући разлоге, које сте нам изволели саопштити, — потписани добровољно прихватамо ваш предлог и стављамо наше епископске катедре на расположење Високопреосвећеном Господину Митрополиту Михаилу и његовим друговима. Част нам је молити вас, да изволите подејствовати, како да се бивша господа Архијереји што скорије приме уступљених катедара, тако да и ми будемо, у исто време, према земаљским законима, указом стављени у стање покоја с пензијама и издржавањем, које нам припада!