Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

374 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

ара нове године одликовани Таковским Крстом 1 реда Мишковић и М. Ђорђевић; а 14. јан. орд. Белог Орла ТУ. ст. Вујић и Николић; и 22. фебруара такође орд. ТУ. реда Белог Орла и Велимировић, Клерић и Миловановић, Симићу, Председнику Министарства, који је, као стари чиновник, имао већ доста ордена, није се по свој прилици могло ништа више дати; али у одликовању свих седам својих другова, он је могао с правом видети одликовање целе своје владе, па и себе с њоме.

Ш.

Краљеве посете у Софији и на Цетињу. — Туреко-Гочки рат и промашене последице за српски народ у Турској. — По догађајима, који су се развили на Балканском полуострву са самог почетка ове 1897. године, ова година беше одскочила од осталих, беше година озбиљна. Предвиђања, која је Јов. Ристић у својим говорима, нарочито оном од 38. септембра 1895. наговестио, испуњаваху се са необичном тачношћу. Ристић говораше тада, да се приближује крају опет један период мира на Балкану и да предстоје нови покрети, који морају заузети сву нашу пажњу. И доиста године 1897. суђено беше да треће балканско племе — Грци буду ти, који ће прекратити период мира и отворити период рата. Периодичне буне на Криту, од четрдесет година амо, беху запалиле и Грчку, а беху озбиљни знак и за Србију, да буде на опрезу и да њена влада за времена смисли шта јој ваља радити, да у новом заплету Србија нађе своје користи у остварењу своје народне мисли.

Беше опште веровање, да ће Србија са Радикалима на влади бити дорасла новом задатку; јер Радикали се беху од постања својега изнели као нарочити поборници народне политике. Не само то, они у опште одрицаху и другим државницима и др. Странкама сваку умешност у пословима народносне политике. Време беше да и они сада покажу шта знају и умеју. Прилике им иђаху у прилог.

Доиста, ускоро се осети акција владина: 16. фебруара у вече, Краљ Александар, праћен Председником и министром иностр. дела Симићем и Вујићем, мин. финансија, крете се у Софију „у посету Њег. Височанству Кнезу од Бугарске Фердинанду 1“ Ово беше у једно и враћање посете, коју је прошле године Кнез бугарски учинио Краљу српском у Београду. "Ова посета Краљева беше срачуњена, по трајању своме на два пут дуже време бављења у Софији, но што беше бављење бугарског Кнеза у Београду. То је већ био знак неке врсте наметљивости, која је сваки пут била нераздвојна од радикалне политике према Бугарима. Но, било то како му драго, дочек је био лепи Бугари су све учинили да српски гости буду задовољни; а 19. фебруара могаше бити јављено у Београд, да је тога дана „у славу ослобођења Бугарске“ у „цркви Св. Краља“ (Милутина српског) било свечано благодарење на коме су били присутни „оба владаоца“. То беше дан потписа Сан-Стефанског уговора 1878. којим је створена чувена „велика Бугарска“,

парна ар ан анњф <-=