Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 95

бодан од сваке игре страсти и од сваке пренагљености“. Имаћемо прилике ускоро да видимо да ли је, и колико је, први Намесник све ове лепе своје напомене учинио глувим ушима.

Светковине ове свршене су, на опште задовољство, по програму и у потпуном реду. И 27. јуна, Краљ, оба Намесника и Влада вратили су сеу Београд, где су их чекали други даљи послови. Први кораци владе били су доиста срећни и успешни.

Увођење у живот новог Устава. — Као што смо већ напред рекли: абдикација, долазак Намесништва и радикалне Владе затекли су нови Устав од 22. децембра 1888. ни у чему још непримењен на јавни живот Србије. СОве"је“био-успорио-Краљ Милан, чије су намере: у томе погледу биле јасне тек кад је 22. фебруара сишао с престола.

У толико је сад већи посао чекао Намесништво и нову Владу, чији се долазак имао сматрати као прва консеквенција новога Устава. Намесништво је узело децембарску радикалну већину на Великој Народ. Скупштини као полазну тачку за образовање владе“.

Све оно, што смо ми означили као „Прве кораке нове владе“, било је, као што знамо из области привредно-финансијске и црквено-политичке, али за увођење Устава у живот, није још било

богате. Збор је требао бити, дакле, једна манифестација вишега реда, да не речемо и демонстрација, Спремно је било све, да после збора и договора, настане велики пријатељски ручак опет ту у Вел. Пивари.

Али је суђено било, да се све ово сврши на један несрећан и опак начин, који подсећа на злогласни „народни одисај“ из године Ј887 и доцније, с том разликом, што је онај „одисај“ био тамо далеко по затуреним местима, а ово што ћемо сад описати, десило се усред Београда, коме је на жалост, једва на петнаест дана даље (1. јуна, 1889) следовао један зверски партијски злочин, у селу Лисовићу, окр. београд.

Чим су се напредњаци на зборно место окупили и рад почели, примећена је нека нагомиланост дечурлије и др. сумњивих људи, прво око суседних плотова, а после и по суседним улицама. Чуле су се неке звиждаљке и кроз гране је пролетао по који камен, намењен збору и његовим учесницима. Звиждање и трка око зборишта са свију страна показаше се све јаче и камење све чешће. Одмах се видело да од збора нема ништа и рад је претрпео прекид, у нади да ће напади прекинути и полиција ово узнемиравање даље спречити. Но, није бћло, према. опису у савременим листовима и причању очевидаца, ни једног ни другог. На против, опасност је бивала сваког тренутка већа и напади све јачи, тако, да су на збор сакупљени увидели, да ту у башти вел. пиваре не могу више остати, ако нису ради да тако у гомилу збијени буду сталан нишан добро срачуњених метака разне врсте — тако реше, да се крену одатле и изађу на улицу, од ког тренутка настаје други чин ове злокобне игре.

Тек на улици оспе руља камењем. Напредњаци обрну ка Вознес, цркви и даље „топчидерским друмом“ ка гостионици „Лондону“. Киша камења и безоб. зирни напади и вика руље пратили су их кад су скренули главном улицом ка Министарству и двору. Они су чували и себе а и М. Гарашанина, који је био у сре3 дини. Но туча није престајала док из њихове средине одјекну револверски пуцањ,

2 Намесништво је чак поввало, за састав нове владе председнака велике нар. скупштине, Но, овај, као случајна савремена величина, препоручио је Саву Трујића, а сам је задржао портфељ Мин. унутрашњих дела.

3»