Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

ПИТИ И ПИ оба

36 жив. ЖИВАНОВИЋ

ништа учињено; управо, није ни могло бити учињено — сем што је 26. априла т. г. потписан Закон о привременом изборном реду за Народву Скупштину, а указом од 6 маја т. г. наређени и избори.

„Прелазним наређењима“ новога Устава (чл. 203.), био је одређен и начин поступања, како ће се праћи увођењу новог Устава у живот.

По тим „Прелазним Наређењима“, имао се (т. 1.) прво прописати Привремени изборни ред, за ванредни сазив Народне Скупштине, за коју би (т. 2) избори били извршени 14. септембра, а она би се састала 1. октобра ове 1889 године.

За тим су „Прелазна Наређења“ (у тачки 3, 4, 5, 6) утврђивала функције садашњег Држ. Савета, који се згтекао, до избора новога, по овом Уставу (чл. 141); за тим, по извршеном избору новог Држ. Сгвета, састав Касационог и Апелационог Суда, избор председника првост. судова и чланова њихових и т. Д.

Сем тога, што је у тим „Прелазним Наређењима“ (т. 7) наређено да сви закони буду прегледани и доведени у сагласност са новим Уставом, утврђено је (т. 8) и који ће се закони донети на првом ванредном сазиву Нар. Скупштине, и то: државни буџет; закон о преносу судске власти са полицијских и општинских власти на грађанске судове; сталан изборни закон (скупштински; закон о уређењу округа, срезова и општина; зак. о пословном реду у Нар.

а на самом углу улице где је сада палата Мин. Спољ. Послова, паде један младић по сред чела погођен. Наста нова гужва, вика, ударци, и најпосле велика се група са Гарашанином, склони у само сада разрушено Министарство унутр. дела. Одатле су, под заштитом, спроведени кућама и у гостионице, где је ко одсео.

Но која вајда од тога, јер је сад настало бијење где кога стигну, по улицама. Хватан је сваки добро одевен човек из унутрашњости и бијен. Трговац, сељак, поп, чиновник, све је то било изложено руљи мангупарије, која је без зазора и без обзира тукла и пребијала све од реда. Неке су јашали. Министар унутрашњих дела К. Таушановић дошао је донста на главно разбојиште на Теразијама, поглавито око хотела „Касине“ до „Париза“, где су махом и у великом броју одседали напредњаци, код добро познатога Васе Мијатовића, названог „безобразни Васа“ али по ком придевку не треба судити о овоме скроз честитом човеку, који је од свију вољен, јер се са сваким ма често и „масно“ шалио, а своју честитост осведочио и последњом вољом оставивши тестаментом своју знатну имовину (у коју спада и сама ова „Касина“) Дому сироте и напуштене деце, о чему се једном и са писцем саветовао. Дошавши ту, министар у место да изда одлучне налоге, он је само снисходљиво викао: „Немојте, браћо, доста је!... нашто су „браћа“ продужила свој „посао“ даље.

Хватајући и бијући тако напредњаке по „Касини“ и око ње по улици, ове пустахије окрену рушити све што су нашли и по самој гостионици: столове, столице, огледала и сав намештај. Мермерне плоче од столова као и велика огледала износили су на улицу и са треском бацали о калдрму, да је се све распрскавало на гарам парче. Неки су се позабавили и око касе гостионичареве „тражећи ну њој напредњаке“, како се онда у карактеристичној досетци говорило. За једнога апраповца причају да је свој гњев искалио чак на једном мачку, кога је после мртва носио за реп, као неки трофеј. Тако је то трајало 14-га и продужило се делимице и 15-га маја. Два дана у Београду је трајала ова анархија на рачун напредњака, који су се, истина мало демонстративно, скупили да под окриљем новога Устава: понова побију свој политички барјак.

На захтев Намесника изишла је, најпосле, војска и очистила улице. Возовима који су одлазили, бегали су напредњаци, како је ко могао, из Београда; они и.