Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

48 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

имла је да чује ствари и прекоре, какве дотле, сем можда приватних разговора, није нико добацио непомирљивој супарници Краља Милана. И с тога је баш и било чудно, да је Краљица Наталија полагала на то, да се писмо пусти у јавност! Оно је угледало света и у пештанским листовима (а одатле је направило круг по свој Европији у листу, који је био орган бранилаца бив. Краљице — у „Виделу“ (бр. 11. од 25. јануара 1891). Ту су изашли и ко. ментари на ово писмо. Јов. Ристић, који није имао обичај да своја писма коментарише и после овога избаченог крупног метка, ћутао је. Као што рекосмо, он јеговорио само као изазван. Да није било тога изазивања, не би било овога писма, како ион на крају предњег писма вели. Али тако је хтела Краљица Наталија и постагла је тај за њу жалостан успех.

Краљ Милан и Мил. Гарашанин. — Но савременом јавном мњењу, које је поступцима бив. Краља и бив. Краљице, у ово време стално држано у трзавици, тек је предстојало да буде сведок јавнога разрачунавања друга два човека; два, на делима тако блиско срасла по-

- дитичка потентата из осамдесетих година, који су се сад ишчаурили као два крвна непријатеља, који се из дна душе мрзе.

То беху бив. Краљ Милан и његов бивши први министар и "повереник Милутин Гарашанин, сада приврженик бивше Краљице Наталије.

Чијом иницијативом и индискрецијом, то је споредна ствар, изађе прво у „Пест. Лојду“ једно писмо Краља Милана, датирано 18. септем. 1888, које је он из Глајхенберга упутио М. Гарашанину, који је од 1. јуна 1887 био ексминистар и приватна личност, а иначе вођ Напредне Странке и главни инспиратор „Видела“. Још од тада Гарашанин је се испречио био између Наталије и Милана; а у расправи „Меморандума“ у новембру 1890, и после, он је стајао на њеној страни.

Усред те кризе, дакле појави се следеће писмо Краља Милана:

Глајхенберг, 18. септембра 1888.

Господине, Примио сам ваше писмо, које ме ни мало није зачудило. Доста сте поодавно са собом самим консеквентни.

Није вужно да улазим у појединости ранијег рада, летошњег "и данашњег. Ограничићу се да вам споменем, да сте ви главни фактор, који сте између Краљице Наталије и мене створили данашње стање; да сте ви тај, који сте летос из Мехадије савете јој давали, који су допринели, да је на непокорност према Краљу и супругу наведу; да сте ви тај, који код мога кабинета тежите да посејете семе неповерења у сталност мојих осећаја према њему.

Нека вам Бог суди за ваш рад; а савест ваша на путу на коме сте, нека вам сама каже, да ли ваша дужност, не према Краљу него према Отаџбини налаже вам, да примите понуду да Србију заступате на страни.