Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 79

Ја немам шта да вам кажем.

Седам година дана, ја сам се као бесомучан борио противу целога свога народа за вас, и партију, којој сте били вођа. Нисам никада рачунао на благодарност, али толико права имам, да захтевам од вас, да се или одсудно и отворено изјасните као мој непријатељ, или да данас водите толико рачуна и да се уклоните. Ово је најбољи начин, да дате следства намери, на којој вам само честитати могу: да се из политичког живота повучете.

Милан, с.р.

М. Гарашанин није се повукао из полит. живота као што није примио ни понуду да иде за посланика у Рим. Као што се из датума горњега писма види, оно пада у време, кад је Краљ Милан ставио био све у покрет, да се курталише своје супруге, правећи и Гарашанину златан мост за повлачење. Предње писмо послао је

Краљ Милан преко председ. Министарства, отворено, од кога га

је Гарашанин, по одбивеној понуди посланства, и примио и — на исто оћутао.

Трећа је година од тада, како је ћутао, све до јануара 1891 године, и ако су тешке биле оптужбе, које је, онда још као владалац добацио Гарашанину Краљ Милан.

Изненадна појава овога писма у јавности, дала је М. Гарашанину повољну прилику да сад учини према екскраљу оно, што није учинио био према Краљу: да му одговори. Прво је одштампано, на челу „Видела“ то писмо Краља Милана, и онда му је, с једним коментаром, следовао одговор, тачно у облику писма но — без датума, наравно, пошто је датум овде био најспореднија ствар.

Гарашанин се замислио за две и по године назад, у мислима и осећањима, каква је изазвало писмо Краљево, и тако саставио одговор, потписујући се: „Са свим остајем, Господару, Вашега Величанства, најпокорнији слуга и поданик“. А овде није више било ни „Господара“, ни „поданика“. И ако се Гарашанин трудио, збиља да у другој светлости изнесе свој рад, но што га је Краљ у свом писму онако маркантно окарактерисао, да истакне своје и своје партије заслуге за земљу и Краља, све их редом набрајајући, и како су „из овог рада Напредне Странке лично и непосредно потекли за владаоца: 1. краљевска круна, 2. краљевски двор, 3. краљевска цивилна листа“ — ипак цео овај задоцњени и накалемљени одговор није без неке комичне примесе. Он је личио на ону досетку једног американског листа, који је похитао да спреми унапред илустрације, у којима ће изнети сцене о вешању једног осуђенога на смрт, но кога помилују на робију. Уредништво ипак објави своје илустрације, са насловом: „Ево, шта је све уштеђено осуђеном па помилованом|“ И Гарашанин је изнео само, какав је одговор он себи — уштедио у своје време.

Али, и ако је овај Гарашанинов одговор (који се може читати у Виделу бр. 20 од 17. фебруара 1891) стварно био без деј-