Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

== му

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО | 81

Политичке странке, противу којих се ви борите, имале су бар грађанске куражи, да се боре отворено и искрено противу човека, који је био њихов владајући суверен.

Па пошто ме принуђавате да вам јавно кажем оно, што мислим, поновићу, да је са ваше стране дрско одрицати и порицати савете, које сте из Мехадије давали бившој Краљици, и да је још дрскије тврдити да нисте чинили никакве кораке код министра председника, Николе Христића, у цељи да му скренете пажњу ва мој случајан састанак у Абацији са садашњим првим Намесником г. Ристићем, и да на тај начин посејете неповерење између мене и министарства.

У улози, коју сам за себе узео, не приличи ми да говорим 0 политичким питањима, и ја данас не могу да процењујем радове странке, којој сте ви били вођа, као министар председник. Ја сам јој јавно још као суверен изјавио моју захвалност, и ја сам из каваљерства примио пред земљом и народом на себе одговорност за сву владавину од седам година и нисам је се никад одрицао, док сте међутим ви лично покушавали да на мој рачун повратите вашу невиност. Ви сте требали да ћутите, јер у вашој политичкој историји и на застави, коју ви носите, има једна тајанствена тачка, која би за историју Србије била интересантнија но фантастична проза, на коју сте се данас бацили.

Требало би да објасните — и ту би можда требало тражити узрока вашем личном држању према мени за ово неколико последњих година и вашем садањем држању према круни и према онима, који у њено име владају земљом и према мени самом како су и зашто, после пуцања Јелене Марковићке у сред катедрале београдске под вашим министарством, и кривац и саучасник умрли обоје у затвору, једна обешена, а друга удављена.

Ово је, господине, од моје абдикације прва јавна реч на вас упућена, а биће и последња, остављајући историји, да вам она суди онако како заслужујете.

Гроф од Такова с. р.

Објавом овога писма у бечким листовима од стране Краља Милана, Гарашанину је одузета могућност да и на њега оћути, За њега више није било оклевања, као што више није било ни међусобних обзира поштеде,

Пошто је у „Виделу“ бр. 23, од 24. фебруара 1891. прво изнесено у преводу, на челу листа, ово писмо „Грофа од Такова“, одмах је без икаква увода и коментара следовало ово што иде.

„На ово писмо одговарам овако:

Београд, 23. фебруара 1891. Господине, „Примио сам ваше писмо, које сте 20 фебруара ове године управили из Беча на мене. Немам намере давати вам лекције учтивости и доброга тона,

Пол. Ист. Србије Ш 6