Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

50 ХИВ. ЖИВАНОВИЋ

ства, он ипак тактички није промашио свој циљ: осетио га је бив. Краљ.

Налазећи се тада на путу из Париза у Београд, он још у Бечу упути Гарашанину одговор, и то у дупликату: један као писмо Гарашанину, ва француском писано, а други преко „Нове Сл. Пресе“, у којој је изашло то исто писмо.

Оно у целини гласи:

Беч 8/20 фебруара 1891. Господине,

Тек сам јутрос прочетао у вашем листу писмо, које сте ми, у виду новинарског чланка, упутили прошле недеље и које сте хтели да ми пошљете у Глајхенберг септембра 1888. Ваши монархијски принпипи претрпели су заиста велику промену, а ваша наиввосе достигла је врхунац грађанске куражи за ово две и го године, што су протекле између тренутка, када сте хтели да ми то писмо пошљете и тренутка, у коме налазите за добро да ми га упутите.

Сажаљевам дубоко, да га нисам онда добио: ја бих вас, можда могао уважавати. Дангс остављам узиђавности јавног мњења да оно донесе пресуду о државнику, који је, како сам признаје, пристао да буде редом министар унутрашњих дела, спољних послова и министар председник једном суверену, за кога је веровао да гаји у себи осећаје неповерења према њему и његовој странци, и то онда, кад га ништа није везивало да остане на влади, у пркос више пута са свим јасно манифестованој жељи целога народа. Ја сстављам на част поштених људи из свију партија, да процене карактер једног државника, који редом публикује писма свога бившег суверена, изврће и фалсификује факта, и најзад, после две и по године, фабрицира одговор на писмо, које му је упутио његов суверен у јасно одређеној цељи да учини крај извесним интригама, штетним по интересе земље, и сувише деликатне природе, да би могле бити откривене у овом тренутку, а које су од то доба из-. биле на јавност, благодарећи нарочито вама.

Овај акт неверства цениће по правој вредности његовој и садашње генерације и историја земље.

У тренуку, кад ми је ово писмо требало да буде достављено, ја сам владао у Србији; у тренутку када ми га ви упућујете ја сам највернији поданик Његовог Величанства Краља Александра Ги двоструко обвезан да будему великој резерви у питањима ове врсте.

За ово две године од како сам абдицирао, ја сам пустио да ме из дана у дан нападате, и ви и они, који вас ипспирирају. Али данас моји осећаји преданости према узвишеној личности мога Краља, као и моја дужност, да, као лојалан грађанин, подржавам законити ред у земљи, на који ви сваки дан нападате, начином перфидним и превратничким, никако ми не допуштају да ћутом пређем преко ове ваше нове инфамије.