Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

_ РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 5 365:

Но није ипак остало без свечаног пријема у двору. Истога: дана, кад је скупштина отворена, она се представила !п согроге Краљу. На поздрав Председника Скупштине, Краљ је одговорио другим, веома изразитим говором, који је, одмах за тим, објављен у „Српским Новинама“. Краљев говор је дакле био свечана и врло. озбиљна политичка манифестација. Пошто је објаснио, да је свечано отварање Скупштине изостало са разлога, да се што пре почне рад у Законодавном телу, Краљ је се о створеној ситуацији, којој је сада носилац била Народна Радикална Странка, даље изразио посланицама овим начином: |

„Вама су познати преговори, који су у овој истој соби вођени између првака радикалне странке и Краља, и имајући то на памети, ја мислим, да ћете наћи и услова, да сваки пут свој рад правилнорешавате према ономе, што је онда утврђено. Но ја оном отворе ношћу, која ме оличава, не могу да вам кријем да има неких појава у последње време, од када смо се растали и сада састали; а јавам то могу рећи, пошто су сви бивши посланици изабрани, да од онога времена понешто се дешавало, што ми је упразо задавало бриге.

„Прво, што ми је задавало бриге, то је држање штампе. На. лазио сам, да штампа не препоручује мир, који треба да препоРручује. Налазио сам, да је она, у јакој партијској борби врлонепаметно, врло немудро бацила у народ угарак, тиме, што се помињу ствари, које никад пре нису чувене у Србији, и што, на сваки начин, не иде на препоруку Странке, јер шта може да се збива у Америци, не дао Бог да буде у нашој земљи (Краљ по свој прилици мисли на „линчовање т. ј. убијање без суда).

„Држање те штампе у исто време зачудило ме је и ожалостило у питањима спољашне политике. Штампа није довољно водила. рачуна о томе, да једна држава, која живи у друштву других држава, мора да се понаша као и људи што се понашају у друштву људском; да мора да гледа да одржава добре везе са свима суседима, да мора да води рачуна о туђем праву, као што очекује од других, да држе рачуна о праву наше земље. То је, што ЈЕ за осуду.

„Тако исто једна појава, која ме је изненадила и довела у бригу, то је та, што нисам нашао довољно дисциплине у самој партији. Видео сам да би било извесних тежњи, да би било извесних жеља, да се управља преко владе, и ван владе управља свима земаљским пословима, и кад год сам то осетио, ја сам те појаве сузбијао и ја ћу их свагда сузбијати. Али, и ако су те по. јаве мени задавале бриге, ја могу казати, да та брига ишчезава од онога часа, од кад сте се ви овде састали, јер данас цела ситуација зависи од Народне Скупштине. Од ње зависи да послови иду тако и онако, како треба да буду решени на корист земље и Краља, као што је ваш поштовани председник рекао. Од. Народне Скупштине зависи, и у рукама њеним лежи одговорност и целе ситуације,