Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

- 894. ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

била мишљења о њему и о његовој трајности у будућности, Устав је нови био свршен чин, необориви факт. -

Само је изостајала прва консеквенција новог Устава: смена владе Николе Христића, која није имала никаква парламентарна

ослонца, све и да је промена Устава за њена трајања — и ако без икакве њене сарадње — извршена, и њени чланови на исти,

поред Владаоца, ставили своје потписе.

Тако се ушло и у нову 1889. годину. '

Но овим није био завршен рад и самога Уставотворног Одбора. Јов. Ристић је, као први потпредседник, нарочито полагао на то, да се, према начелима унесеним у нови Устав, приступи и изради новога закона о изборима народних посланика. Ово је у толико више било нужно, што је у нови Устав унесен и систем пропорционалног одабирања посланика, или т. зв. систем „представништва мањине“, који у Србији беше по све непознат, као што и у Европи беше у практичној примени код мало држава, од којих је, у том погледу, била позната нарочито Данска. И за ову

_ радњу, које могао бити позванији, од самог ужег Уставотворног Одбора, чији су чланови били скоро сви из Београда, и лако их је било скупити.

11. Јануара сазван је и ужи Уставотворни Одбор на нарочити састанак у двору. Сазивач је био сам Краљ.

На том састанку буду изабрана три члана: Стојан Бошковић, Пера Велимировић и Марко Стојановић (од сваке странке по један), са овлашћењем, да — према „Прелазним наређењима“ новог Устава — израде први нацрт Изборнога реда, који ће се, доцније, узети

"за основ претресања у пуном ужем уст. одбору.

Тога ради, изабрани су, даље, и одређени: „ради што потпунијег проучавања изборног реда, у земљама, у којима је сличан или истоветан изборни систем, какав је нови Устав за Краљевину Србију усвојио,“ да иду, и то:

У Француску, Белгију и Данску: Милован Ђ. Миловановић професор Вел. Школе и Живан Живановић директор Гимназије у Пироту; у Грчку: Андра Ђорђевић професор Вел. Школе и Јов. Ђаја професор београд. гимназије (сва четворица секретари Уставотворног Одбора).

На послетку, Одбор је у исто време изабрао себи за секретаре: Панту Савића секретара Држ. Савета и Стојана Протића пу-

! Првог дана у тој новој години, Краљ Милан је нарочитим писмима, која су објављена у „Српским Новинама“, спровео висока одликовања, за председника Министарства Н. Христића, који је одликован Таковским Крстом [. степена; као и Митрополит Теодосије Белим Орлом П. степена.

Оба Потпредседника Уставотворног Одбора, Јов. Ристић и С. Грујић, добили су — уз ласкава Краљева писма — такође висока одличја, (Ристић орден Св. Саве првог степена) сем трећег потпредседника М. Гарашанина, који је — и ако кронолошки далеко познији од њих — раније имао све доказе краљеве наклоности, да му се више није имало шта дати. Даље је следовао низ одликовања чланова и секретара уставног одбора. . па