Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

" АБДИКАЦИЈА КРАЉА МИЛАНА 22. ФЕБРУАРА 1889. КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО.

22. фребруар је дан свакогодишње прославе прогласа Краљевине (од 1882.). Као општенародни празник, дан је овај у Престоници, као и у целој земљи, прослављан увек са уобичајеним свечаностима, у црквама, на парадама, и које су завршаване свечаним пријемом у краљевом двору.:

Тако је и ове године очекиван исти дан. Овога пута, као да је светковање почињало дан раније, јер већ уочи празника, 21. фебруара доносе „Српске Новине“ указе о многим одликовањима, што је, раније, увек објављивано на сам дан прогласа Краљевине. То је изазвало многа питања, заштор

„Српске Новине“ донеле су и уобичајени церемонијал о свечаном пријему у двору.

Али и редовно издање „Српских Новина“ од 22. фебруара, није се ипак појавило празно.

На име, освануо је Указ, којим се Председник Министарског Савета Никола Христић ставља на расположење, а за Председника Мин. Савета наименован је досадашњи Министар војни генерал Коста С. Протић, задржавајући портфељ Мин, војног.

Остали чланови Христићевог Министарства остали су сваки на свом месту. — Али, како је Никола Христић био и министар унутр. послова, то га је у томе својству заменио као нови Министар унутр. послова, други генерал Јован Бели-Марковић.

ГП У очи тога дана је Јов. Ристић у два маха казао писцу ових редова да дође сутра такође у двор. на свечан пријем. Но писац о. р. не хтедне отићи, с напоменом: да су му већ познате господареве беседе, те нема шта да чује. Ристић је ипак поновио позив с нагласком, не казавши и разлог за што то од свог младог пријатеља жели да учини. Тако се догодило, да писац о. р. није био сведок историјског догађаја од 22. фебр. 1889. — Исто се то догодило и његову брату Андри Живановићу, нареднику УП пука, који је олређен бно за носиоца пуковске заставе, која се, изузетно, не зна се зашто, са почасном чегом, имала 22. фебруара носити у двор. Наредник се измоли, пошто је већ доста пута имао ту почаст, те и он не буде онај заставник, којн је држао заставу у свечаној сали, ради заклетве старог Краља, на верност нозом Краљу!