Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

АБДИКАЦИЈА КРАЉА МИЛАНА. — КРАЉ. НАМЕСНИШТВО 409

жад- су-унесене—није-нико,-ван-њега,-ни-слутио-од- какве ће акту_елне-вредности-оне-ускоро_бити.: ___

Но младоме Краљу није у опште ништа недостајало, чиме се тод он, у погледу наставника, могао окружити. Све што је у нашој земљи најбољега било у Великој и Средњим школама, и иначе у интелигенцији цивилној и војној дато му је за наставника, како је некада поступљено и за малолетства оца његова, Кнеза Милана. Нико није имао ни пре, ни сада интереса у томе, да владалац остане недоучен, или чак лоше упућен. Оно, што је стајало у власти људи, који су од 22. фебруара 1889. године садејствовали у његовоме развијању и васпитању, учињено је у пуној мери, и по најбољем знању. и умењу свију њих. Ми бисмо навукли на се грех, ако би смо тврдили, да исту жељу није имао и отац краљев, Краљ Милан. И он је желео видети сина просвећена, мудра и одлична. А ако је у томе што и грешио, онда би се грех његов састојао можда једино у томе, што је желео, да и при одсуству ван земље, које је његов нов положај собом доносио, зна окружена сина свога само оним људима (ненаставницима) који су можда чешће уображавали, да имају искључно право да заступају оца, више но они, који су опет по положају своме у држави имали да бдију над животом, радом и развићем будућега владаоца.

Но успех васпитања једног детета, па дакле и детета које ће бити Краљ — и које се на жалост већ као дете мора називати Краљем! — не лежи само у лицима и средствима, којима се васпитаник окружава. Успех тај лежи и у оној неприступној психолошкој основи, која се са рођењем доноси или и наслеђује, и коју, према томе, даје само душа васпитаника, са свима својим добрим и лошим особинама, које су непроменљиве, за то што су урођене. Но, нека би на овом месту остало нерасправљено, какве је урођене особине могао имати Александар син Краља Милана и Краљице Наталије,“ То ће тек будућност имати да покаже. У дане

! Као најстарији члан династије, бивши Краљ је задржао и посредни утицај на цивилну листу и имање своје куће. Тако је он, као раскраљ, под 22. фебруаром, одредио за старатеље, који Не руководити краљевом цивилном листом и осталим имањем: др. Николу Крстића и др. Лазу Докића, саветнике. Овај је други, Докић, ускоро постао и гувернер младога Краља, под чијим је непосредним надзором била настава, све до 1892. године, када га је у томе заменио генерал Јов. Мишковић.

2 Кад је доцније Краљ Милан потпуно испољио свој деструктивни темпераменат, овда онда се злурадо приписивало то његовом „рђавом васпитању.“ Расправљајући једном и са писцем о. р. ту тему, Јов. Ристић ће рећи: „Ми смо га у младости окружили чим смо најбољим могли у погледу наставника, па смо му за гувернера довели и одличног човека и племића Меду Пуцића. Али ко ће курјаче припитомити “2! — завршио би Ристић, не једном исту тему. И једном би причао, како је тек доведени Милан, дошао пред упаљено кандило у двору и упитав: шта је тор И по добивеном лепом српском објашњењу — пљунуо у исто и угасио га!

8 Ево како сина краљева, у време пред абдикацију описује, као очевидац у Глајхенбергу „Стари Београђанин: „То беше дечко од 12 година, бледуњав, црне косе, која му се у густим маљама спуштала по јако развијеном врату, до испод потиљка. Слаб вид очију кестењасте боје, појачавао је цвикер у злат. оквиру, не-