Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

наредба у томе погледу јесте наредба о терминима плаћања порезе и десетине. Из хаоса ових незаконитости пошљедица је, да сељаку у Босни и Херцеговини од свога труда и рода не остане скоро ништа, а врло _ се често догађа, да сељак прода сав евој пољопривредви род, па са том свотом не може ипак да подмири третину, десетину и осталу порезу, него мора са друге стране још надомиривати. о -

Рекао сам, да нова управа не прима десетину у натури, него у новцу. Овај систем је кључ свеколике "пропасти сеоскога народа, а то је "|, укупнога становништва Босне и Херцеговине. То се развија овако: Босанска управа одређује цијене појединим плодовима по којима прима десетину. Те цијене одређује бос. управа сама, без народних заступника и то по пијачним · цијенама већих трговачких вароши. Те цијене се одређују у мјесецу мају и јунију, даклен у прољеће и љети, када су цијене свима пољопривредним плодовима највише. |

Да поштована публика добије јасан појам о читавој тој процедури, ја ћу то математички са примјером показати, и то са пољопривредним производима, који су у Босни и Херцеговини најглавнији.

Године 1899. бос. управа је ставила цјене, по којима ће сељак плаћати порезу: 306 ока 6": нов.; јечам 67" нов, сирове шљиве 4 нов. ока; а средња цијена сијену 1'% нов. ==

Нпр. кмет Н. Н. посијао је 200 ока кукуруза; 300 ока јечма; имаде сјенокосне ливаде за 1000 ока сијена и имаде шљивик од 400 шљивових дрвета. О-

ваки кмет се броји међу богатије сељаке,“ Услед пропалога сточарства земља се у Босни и

Херцеговини врло слабо гноји, с тога може само пето сјеме бацити, те ће добити, ако је година нормална од 300 ока јечма 1500 ока; од 200 ока зоби 1000 ока; имаде сијена 1000 ока; и од 400 шљивових дрвета до-

биће просјечно 6000 ока шљива.

Кад би била процјена десетине најправеднија, онда би тај кмет имао да плати десетине: