Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

Да бос. управа баци народу прашину у очи, поклања сиромашним богомољама црквене утвари. Но вриједност тих утвари је тако незнатна и роба је тако слаба, да човјек мора мислити, да бос. влада према православљу чини профан. Путијери су од метала који оксидишу. Свештеници не смију из њих причешће узимати, јер се код неких показаше симптоми оксиденције. Али за то морају те општине за те велике дарове дивне захвале у службеном органу бос. владе слати, који се јавно штампају

Мухамеданци би могли своје богомоље и школе издржавати, а да не купе од икога прилоге. Они имају у читавој земљи велики легат, који се зове „Вакуф“. Вриједност се његова данас цијени на 15 милиона фор. Да би се установе мухамеданске уништиле и да би им се одузело сретство за напредак, бос. је управа овај Вакуф насилно узела од народа у своје руке. Приходе његове разбацује на све друго, само не на одређену цијел. Од тога новца зида она раскошне зграде, које доносе прихода, тек да се могу саме одржати. Мухамеданске џамије и мејтефи леже у најгорему стању. Њихове хоџе не могу се платити за своју свештеничку дужност; мухамеданска сиротиња не добија никакве помоћи из тога Вакуфа, што је прије уживала. Једном ријечи, том политиком осиромашења тежило се, да се мухамедански живот доведе до апатије према својој вјери, а као привлачно сретство у исто доба, на истим мјестима подижу се велељепне католичке богомоље, у средини мухамеданскога живља, разни конвикти и срца Исусова. — Но ууспјеху се бос. управа врло јако преварила!

Сви закони свију држава на свијету извршују задњу вољу којега тестаментатора и легатора, без обзира коме је легатор легат оставио и онај, који имаде легат, није обвезан да тражи никакове дозволе од своје власти, да може легат примити. Једине су Босна и Херцеговина, које имају сасвим противне законе. Наредбом зем. владе од 1890. наређено је, да нико не смије примити никакав легат, док претходно не добије дозволу од политичке власти. Ова је наредба