Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

39

јим ннгересима; али и њих су кажњавали 3ЗГодниМ срествима или су им у опште дали да осете своју „нелојалност“. Уз то су аге добијале још трећину од шећерне репе као и од дувана, на местима уде се продавала или у пореским звањима, у готовом новцу, па опет нису биле тим задовољне, већ су у својим жалбама власти доказивали јасно и бројевима, да им земља на којој се сеје репа доноси мање користи, но кад се не би никако обрађивала, већ употребила само као ливада.

Кад је аги тако, који нема да се мучи обрађивањем земље, како ли мора бити сељаку, који се мучи и дан и ноћ, а при том гладујег А кад се пита, за кога се управо ради тај посао» Да је бар за државу, то би се јадни сељак још могао надати, да ће му се стање олакшати у другом ком правцу, али овако мора да ради за приватно друштво, које хоће да уложи свој капитал с приходом од 10 од сто, на штету народа, државног буџета и на штету моралног угледа Аустро-Угарске, јер тиме изазива у народу највеће незадовољство. Нека нам допусти г. министар Калај да га запитамо; да ли игде у свету има сличних реформаторских предузећа» Да ли Немачка тако ради у Африци или Француска у Алжиру“ — Не! -— Обете државе су прво свако предузеће темељно испитале, а нису дигле грају са рекламама. Бизмарк је позвао к себи људе свију струка и питао их за савет. Али Г. министар Калај уништава свима срествима, што су му на расположењу, и најобјективнија разлагања И савете, па било да му долазе из монархије или из окупираних земаља.

Ш. Полицајна шикватирања.

Најтежа прогонства, што их народ осјећа, јесу она, што их бос. управа преко полиције врши. Она

су у толико тежа, што делокруг полицајне власти ни-

је ограничен, не зна се, шта не спада у њезину компе-

тенцију. Једном ријечи сав јаван материјални и морални живот лежиу њеним рукама. (С тога ова полицајна сретства помажу најосјетљивије политику народног 0-

сиромашења.