Posle Oktobarske revolucije--- : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

8

ном речју, човек је у новом стању и почетак и свршетак свега што се предузима; његово благостање и друштвене целине чији је он члан, и духовно и материјално, једини је диљ којем се тежи. Наравно, великом Октобарском револуцијом то је могло бити решено у почетку тек у начелу; совјетски се човек ка томе идеалу извршенога преображаја кретао крупним корацима, и после преброђених тешких искушења он је избио на велики,. широки пут који га је сигурно поменутом циљу водио. И тада је плануо тешки рат против многих народа света, а нарочито против њега.

Страшни рат који је трајао четири и по године био је довољан да привремено стави препреке томе развитку, да отежа услове за постизање његова крајњег циља, али он није могао посејати разочарење ни у оне који су тога човека водили ни поколебати веру у њему да га добро воде; већ напротив. Победом коју је тај нови човек, пун самопоуздања и пун љубави према својој земљи, однео, најбоље је показано колику је унутрашњу снагу он могао да развије бранећи свој нови живот.

Тај нови живот морао је за њега претстављати велику прнвлачносг, имати у себи небројенои јавних и скривених особина кад је вредело из себе извући сву снагу, динамику свих творачких и осећајних човечанских моћи, да би се он одбранио. То се не би могло сбјаснити једино уклањањем класних разлика међу људима и изједначавањем у правима и дужностима свих чланова велике совјетске заједнице народа, иако је несумњиво да су те стране Октобарске револуције много значиле за развијање нове самосвестп совјетског човека. Томе се морало придружити и нешто друго, са чим се совјетски човек сусретао на свакоме кораку, што га је пратило у свакоме по-