Poslednje strofe

32

јер једног дана кроз кроз кајање своје, УКалићеш горко што ме ниси слушго, Београд 921. год.

= % – Иљуши—

Када се роде прве љубичице,

Весници новог пролећњега доба;

И кад ти химне запевају птице,

Сићи ћу драги у загрљај гроба,

Место славуја изабраћу звона, За покров свежу висибабу белу, И сва пролећна плава васиона Брујаће сложно на моме опелу.

Сва моја љубав крај мене ће бити: Пролеће птичје цвркутање меко;

Цвет пољски, сунце... Само то ћеш крити Грижу савести далеко... далеко.

Шабац 1920.

·Визија

Сви у црно само ја у бело

С миртивим венцем на студеној глави; И док ми љубе косу, лице, тело

И намештају свилен покров плави

Прекрштене ми.руке, док опело Отиоче тужно, забрујаше звона, „Вечна ја памјат“ последње кад дође Вриснуше жене, кад је песма бона Престала тада спровод гробљу пође.

И само једно уже два човека И на дну гроба оставише мене;