Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

III

аа tioi га је јако раширио 1809 , у његовој „Philosopliie Zoologique a , п за тим 1815, у прпступу његовој ~ Hist. Nat. des Animaux sans Yertebres“. У тим дедима он поставља темељ доктринп, да су све ч>еде, човека не изузпмајуРп, потомдп другпх Феда. Он је први учпнио ведпку усдугу, што је обратпо пажњу на веројетност, да су све промене у органском као п у неорганском свету резудтат закона, а не чудесног пачања. Изгдеда, да је Ламарк бпо погдавито наведен на закључак о поступној промени Феда тешкоћама при раздиковању ®еда п варијетета, готово потпуном градацпјом код пзвеснпх група, и анадогпјом домаћпх производа. Што се пак начпна модпФпкацпје тпче, он приппсује нешто дпректном дедању фпзпчнпх жиботнпх увета, нешто укрштању ексистујућих обдпка, п много употребп пдп неупотребн, то јест, еФекту павике (liabit). Еао да он овом посдедњем чиниоцу приписује сва депа придагођнвања у природи; н. пр. дугачкп врат у жираФе, да брсти гране на дрветпма. Ади, он у исти мах вероваше п у закон прогресивнога развића ; п, како по томе, све Форме живота теже прогресу, то је он, у цељп да објасни ексистен-