Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

XVI

дес у иитомини приписује он човековој моћи одбпрања. Како пак одбирање у природп ради, о томе он не говори. Он верује, као н декан Херберт, да су Феле у посташу своме биле много пластичније него сад. Он полаже велику важност на, њим тако названи, принцшг Финалитета, „puissance mysterieuse indeterminee; fatalite pour lesuns; pour les autres, volonte providentielle, dont l'action iucessante sur les etres vivauts determine, a toutes les epoques de l’esistence du monde, la forme, le volume, et la duree de chacun d’eux еп raison de sa destinee dans l’ordre de choses dout il fait partie. C’est cette puissance qui harmonise chaque membre a l'ensemhle en l’approviant a la fonction qu il doit remplir dans l'organisme general de la nature, fonction qui est pour lui sa raison d’etre." 1

1 По неким дитатима пз бронових „Untersuchungen über die EntTrickelungsgesetze* (Bronn, c. бдупзгледа, као да јеславни ботанпчар п палеонтолог г. Унгер (Unger) публпковао мпсао своју, да су Феле подлежне развпћу и модиФикацији. Тако исто п Долтн (D’Alton) у књпзп : „Оп fossil Sloths“ од Пендра (Pander) и Долтна. 1821 г. казао је слпчну мпсао. Као што је познато, слпчно је гледпште заступао п Окен (Oken), у својој мпстпчној „Natur Philosophie," По другпм пак наводпма у Годроновом (Godron) делу ,Sur PEspece“ изгледа, да је п Бори Ст. Венцен , (Вогу St. Vincent) п Бурдах