Poštanske štedionice

со

Турска (1905.) и Босна и Херцеговина (наредба од 12. августа 1910.) Поштанске штедионице постоје такође и у многим земљама ван Европе. Тако у Јапану (1875), у готово свима енглеским колонијама, у Египту (1901. у неким фра нцуским колонијама п тд.

П. Организација и Функције.

Поштанске штедионице могле би се дефинисати као установе, које примају мале улоге на штедњу, стоје под државном гаранцијом и служе се поштанским станицама ради пријема и исплате улога. По своме циљу, оне се не разликују од обичних штедионица. И једне и друге имају задатак, да прикупљају уштеђевине мање имућних друштвених редова и на тај начин, да јачају њихову економску самосталност и да помажу развитак штедње код једног народа.

По правилу, све су поште, како варошке, тако и сеоске, овлашћене, да примају улоге на штедњу. Ипак обично сеу први мах не стављају све поште у штедионичку службу. У неким земљама поштанске штедионице су уведене прво у оним местима, где уопште није било обичних штедионица или где се бар осећала, оскудица у њима. У другим земљама оне су прво увођене у варошима, па тек онда у осталим местима, Ипак се свуда тежи томе, да број поштанских штедионица, буде толики, колики и број самих пошта. Над свима овим штедионицама стоји једна Централна, Главна Поштанска Ште дионица.

Сходно своме циљу, поштанске штедионице примају и најмање улоге на штедњу. Као минимум у законима је обично означена јединица новчаног система дотичне државе. У Енглеској је минимум 1 шилинг, у Француској 1 франк, у Италији 1 лира и т. д. (в. Таблицу И). Да би се међутим омогућиле уштеђевине и испод овог минимума, уведену су т. зв. уложне карте, на које улагачи могу да лепе обичне поштанске марке. Чим су марке на карти достигле законом предвиђени минимум, карта се може предати пошти као улог.