Poštanske štedionice

16

се старале да што више угодности пруже публици. Од таквог рада имале су користи и штедионице и публика.

У исто време наступа једна подела рада између поштанских и обичних штедионица, Ове последње, које су се у најновије време јако развиле и све више добивају карактер банака — на супрот своме првобитном обележју — имају у својим касама само релативно веће улоге, док они битнији и најмањи притичу поштанским штедионицама. (Какво је стање у том погледу било на пр. код пошт. штедионица у Угарској 1909. год., види се из таблице У:). Статистика у свима земљама показује,

Таблица У.

бр. књижица

До 10 круна 995.2038 од 10— 20 + 84.255 0) 2140 „У. 61.279

+ 40— –- 60. 7 46.101 »„» 60— 80, 44.684 » 80— 100, 41.988 » 100— 200, 58.465 „ 200—1000 |, 66.847 преко 1000, 33.344

да су просечни улози код поштанских штедионица много мањи, него код приватних. Та се разлика нарочито примећује код штедионица у Аустрији и Шведској (в. таблицу УП). Ситни

Таблица М!. г 5 просечни улог Е ДРЖАВА Е |шросечни улог КОД код пошт. штед. 5 = |прив. штед. марака марака 1“ Аустрија. _._. . . | 1904. 1096,12 98,57 2! Шведска .. ... 1905. 490,98 107,97 8) Белтија пл =“ 7 „= «| 1905. 941,18 277,64. 4. Холандија . . . . . | 1904. 384,80 184,19 5 „Енглеска а Бете ти та 1905. 622,26 312,07 6ј Француска. . . . . | 1904. | 350,00 | 218,59 ја о | сатав есери ин"

1 УоПкеуу већа еће Мибеипсеп ава Нисагл. Видарезћ, 1910. Неђ 1Х. Стр. 1814, 1 Кг, Неђег, ор. с. Стр. 124.